Najređa pojava kada je ljubav u pitanju jeste ljubav koja je iznikla iz strasti. Ona se uglavnom razvija kod osoba koje su sklone hedonizmu i kod kojih je sopstveno dobro stavljeno ispred svega. Ta vrsta ljubavi obično traje dok je druga osoba spremna da ispunjava sve zahteve i da daje sve od sebe kako bi usrećila partnera.
Često se, međutim, onaj koji samo daje gubi kao ličnost i postaje bleda senka svog nekadašnjeg „ja“. S druge strane, imate ljubav bez granica kao nesebičnu ljubav, kada volite nekoga zato što ta osoba postoji, zato što jeste ono što jeste, zato što je stvaran, odnosno stvarna. Sve mane i greške vidite, ali ih bespogovorno opraštate i počinjete da ih volite pošto pripadaju osobi do koje vam je neizmerno stalo.
Često čujemo: „Ljubav udara tamo gde ne treba.“ To znači da je tu reč o posebnoj, problematičnoj ljubavi – zabranjenoj ljubavi. Istina je da ljubav ne bi trebalo da gleda ko je kakvog porekla, ubeđenja ili rase. Postoje mnogobrojni primeri koji odolevaju pritisku ili neprihvatanju sredine u kojoj se živi. A tek ljubav za jedno leto: talasi, miris borova… Čula postaju osetljivija i prosto žude za novim doživljajima. Nažalost, lepi trenuci udvoje su najčešće i jedino što dvoje veže, a kasnije slede odlazak, suze i rastanak.
Na kraju, dolazimo do onoga čemu svi težimo, do onoga čemu se svi nadamo i do onoga što je verovatno najteže pronaći, a to je večna ljubav; ona koju najčešće opisuju književnici i ona na koju nas upućuju slikari na svojim platnima.
Kada se sve strasti smire i prođu i kada sakupite sve vrste ljubavi i volite nekoga zato što postoji, jer je rođen za vas, jer je vaš najbolji prijatelj, ljubavnica koju jedino želite, za koju biste sve uradili, jer ste pronašli svoju drugu polovinu, znajte da će ona biti tu za vas u dobru i u zlu. Tako i treba da bude, tome i treba težiti. Samo kada bi moglo da bude lako ostvarivo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com