Gde ima ljubavi, tu je i ljubomora – obe spadaju u normalna ljudska osećanja. Ljubomora, doduše, jeste iracionalna i jeste usmerena ka drugome, ali ne sme se zaboraviti da ona ipak potiče iz nas samih.
Kada govorimo o ljubomori, pre svega imamo u vidu jedno žestoko stresno stanje sastavljeno iz više emocija. Kojih? To mogu biti strah, gnev, bespomoćnost, čežnja ili žudnja, bol, tuga, razočaranje. Strahujemo od toga da ćemo biti iznevereni ili strahujemo od gubitka; strah od poraza karakterističan je za muškarce, a strah od samoće je tako karakterističan za žene.
Zanimljivo je uspostaviti relaciju između tri osećanja: zavisti, posesivnosti i ljubomore. Kod sve tri varijante dominantna crta je samosažaljenje. Ako je u pitanju zavist, reč je o nečemu što ne možemo da postignemo, na primer, u ekonomskom smislu; posesivnost se svodi na konstataciju: jadan ja što nemam nekoga, dok se kod ljubomore stvar svodi na: jadan ja što nemam tvoju ljubav i pažnju.
U ovom svetlu možda treba sagledati i surovu realnost da balkanski muškarci ženu koju vole smatraju svojim posedom, pa u slučaju da je izgube iz ko zna kog razloga – misle da ostaju bez svog imanja. Činjenica je, međutim, da niko nikoga ne poseduje. Ljubomora je jednostavno direktno povezana sa našim samopouzdanjem, a kada je ono ugroženo zbog ljubomore, onda time partnerki dajemo moć i potpadamo pod zavisnost od nje.
Šta ako je ljubomora u nekoj vezi opravdana? Ako je, recimo, muškarac s pravom ljubomoran, jer ga njegova izabranica vara? Tu, nažalost, sve ostaje stvar slobodnog izbora. Može doći do priznanja, a može se nastaviti igranje igre po dvostrukim standardima uz uveravanje kako je sve u redu i kako nema nikakvih problema. Ne može se reći sa sigurnošću, ali takvi odnosi ne izgledaju previše čisto – a jesu česti. Manipulacija i izbegavanje odgovornosti pothranjuju ljubomoru u najvećoj mogućoj meri.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com