Male laži su integralni delovi naših svakodnevnica. Smatramo ih konvencionalnim sredstvom u razgovorima (i odnosima) s drugima, izgovaramo ih radi lepše i prijatnije konverzacije s drugim ljudima. Najčešći odgovor na pitanje: „Kako si?“ glasi „Dobro“, čak i onda kada to nije sasvim tačno. Izgovaranje tih malih laži najčešće je posledica ljudske težnje ka harmoniji, ali predstavlja i svojevrsno izbegavanje konflikta koji bi mogli da nastanu ako bi nekim slučajem u datom momentu bila izgovorena istina.
Ipak, ova vrsta kompulsivne potrebe za harmonijom predstavlja glavni kamen spoticanja pri ostvarivanju onoga što bi moglo da se nazove pravom harmonijom. Naravno, priznavanje istine samom sebi, a onda i drugima nije uopšte lako. Međutim, pozitivni efekti znatno nadjačavaju rizike. Najvažnija stvar u ličnom stavu i razvoju, zapravo osnovni uslov, jeste iskrenost prema samom sebi. Iskrenost počinje u unutrašnjem biću svakog od nas i širi se na osobe u našem okruženju. Tek kada se suočite s vlastitim osećanjima i verovanjima, možete da se ponašate u skladu s njima i da uspešno integrišete svoje ponašanje, odnose s drugima i profesionalni život u jedinstvenu celinu. Negiranje istine, bolje rečeno samoobmanjivanje, zaista deluje opstruktivno na naš lični život, uključujući tu i odnose s drugima.
Osnovni uslov za samoisceljenje, u psihičkom i u fizičkom smislu, jeste iskrenost. Ona je ujedno i najvažnije sredstvo koje može da pomogne ljudima da se suoče sa svojim strahovima od odbacivanja, nepriznavanja i povređivanja, koje su, najverovatnije, stekli u najranijem detinjstvu. Upravo zbog toga iskrenost pomaže da prestanemo da izbegavamo emotivni bol i da, suočavajući se sa stvarnošću, najuspešnije prevaziđemo sve svoje probleme.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com