Osećaj za stvarnost zahteva unutrašnji trening, kojim se možemo osloboditi psihološkog tereta i tako postići veću slobodu i hrabrost da se suočimo sa strahovima. Pri tom se stiče i bolji uvid u situaciju, što znači i da ćemo se lakše izboriti s njom. Uvek možemo da očekujemo da ćemo uz pomoć iskrenosti doći i do boljeg života.
Iznošenje mišljenja poboljšava odnose s drugim ljudima. Kada držimo usta zatvorenim u ime mira u kući, osećanje koje nas puni negativnom energijom neće samo od sebe nestati. Cena izbegavanja čak i najpovršnijih konflikata može da bude izuzetno visoka. Tako rizikujemo da izgubimo sopstveno „ja“, kao i da narušimo istinsku bliskost s porodicom i osobama do kojih nam je stalo. Naravno, spoznaja sopstvenih uverenja je jedna stvar, dok je iznošenje tih stavova drugim ljudima, koji imaju svoja uverenja, emocije i reakcije, sasvim druga. Takva komunikacija zahteva taktičnost, saosećajnost, poverenje, dobar tajming i spremnost da se rizikuje.
Najvažnije od svega jeste to što možete da budete iskreni samo o sebi. Istina je retko objektivna, tako da jedino što možemo da učinimo jeste da iznesemo istinu na osnovu lične percepcije stvari. Pored toga što je subjektivna, istina često zna da bude konfuzna, surova i bolna. Međutim, kada preuzmemo rizik i kažemo istinu, često otkrivamo da možemo da se izborimo s njom, što doprinosi sticanju nove unutrašnje snage. Takođe, istina poboljšava odnose u emotivnoj vezi, jer odlično „pročišćava vazduh“.
Vežbanje iskrenosti u odnosu s ljudima ne produbljuje samo bliskost i posebnost veze već daje i bolje rezultate uz manje truda. Takođe, ponekad je bolje reći jasno i kategorično „ne“ nego izbegavati istinu i davati lažna obećanja. Zato treba znati i umeti s ljubaznošću, jer ona nije isto što i iskrenost. Drugim rečima, konvencionalna ljubaznost obično je laž.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com