Naspram sitnih i krupnih laži postoji nešto što bi najbolje moglo da se opiše kao iskrena konverzacija. Da bi se takav, otvoren razgovor ostvario, možemo se poslužiti i frazama koje nam takvu priliku mogu obezbediti. Kada ćutimo, izbegavamo da se nađemo u neprijatnoj situaciji i sprečavamo da se razočaramo ukoliko neki naš zahtev ne naiđe na pozitivan odgovor. Međutim, ako kažemo ono što želimo, baš u trenutku kada nam je to izuzetno potrebno, druga osoba će lakše osetiti snagu naše želje i opravdanost potrebe.
Na šta treba staviti akcenat? Pažnju treba održati na jedinoj pouzdanoj istini, na našim osećanjima. Ako govorimo o osećanjima nekog drugog, onda svoju interperataciju treba veoma pažljivo iznositi. Što se tiče potisnutih, akumuliranih i davnašnjih osećanja, ona mogu da budu baš kao i fizički teret na leđima ili, da budemo još slikovitiji, poput nagomilanog smeća u kanti. Ako ga se ne rešavamo s vremena na vreme, počećemo da se „saplićemo“ o njega. Kada odlučimo da napravimo „veliko spremanje“ emocija u razgovoru s nekim, važno je da cilj bude unapred formulisan i vrlo jasno određen.
Iako neki ljudi uvek praktikuju da sve vreme, bez obzira na situaciju, iznose istinu, većina nas ipak dobro razmisli šta će reći, i zbog sebe i zbog drugih. Zato je dobro da se prilikom donošenja odluke da li da iznesete istinu zapitate koje su vaše namere, da li možete da verujete određenoj osobi i da li je pravo vreme i mesto da neke stvari budu izrečene. U svakom slučaju, krajnje je nepošteno koristiti istinu u nameri da nekim manipulišete ili da ga izgovaranjem te istine povredite. Istinu koristite samo u dobroj nameri, a ne iz zlobe, inata ili da biste nekoga ponizili. Svoja osećanja možete jasno da iskažete i bez postizanja svega pomenutog.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com