Za razliku od žena, koje posetu lekaru i brigu o svom zdravlju drže visoko kotirane na listi prioriteta, za muškarce, a posebno za balkanske muškarce, odlazak kod lekara predstavlja mučnu situaciju koja se neretko odvija tek onda kada su stvari već dobrano odmakle kontroli. Iz muške vizure izreka da je bolje sprečiti nego lečiti, nažalost, nije uvek tačna. A mali signali za uzbunu često umeju da budu tu, samo što ih mi ne vidimo, ili se bar pravimo da ih ne primećujemo. Koliko ozbiljno treba shvatiti nagle signale koji imaju tu moć da nas u sekundi ubede da nam je zdravlje u opasnosti? Trebalo bi ih shvatiti ozbiljno jer je zdravlje nešto sa čime se nipošto i nikada ne treba kockati.
Ponekad se naše telo iznenada protrese zbog iznenadnog grča ili naglog probadajućeg bola u grudima. Mozak nam tada brzo radi. Da li da odmah odem kod lekara? Da li da se pretvaram da se ništa nije desilo? Obično izbor bude ovo drugo. Na kraju krajeva, ne može se uvek razmišljati o najgorim mogućim scenarijima. Na šta bi nam život tad ličio? Ali… Crv sumnje da nešto ipak nije kako treba i dalje radi svoje. Niko od nas ne može da se potpuno opusti i oslobodi straha kada se jednom suoči s različitim probadajućim bolovima, grčevima, klokotanjem i krckanjem koji nas u nekom trenutku neprijatno iznenade.
Da li su to znaci ozbiljnih poremećaja ili samo bezopasna, kratkotrajna odstupanja od stabilnog stanja? Ovo bi moglo da bude najveća noćna mora svakog muškarca. Pravilo koje nikada ne treba smetnuti s uma veoma je jednostavno i glasi: svaki bol koji duže traje treba shvatiti ozbiljno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com