Zaboravili ste naslov filma koji ste upravo odgledali? Ne sećate se čak ni broja svog mobilnog telefona niti gde ste ostavili ključeve? Nemate razloga za paniku. Više od 70 procenata ljudi pati od rupa koje se povremeno pojavljuju u memoriji. Obično su posredi samo privremeni i kratkotrajni poremećaji, koji nemaju nikakve veze sa senilnošću ili nekim psihičkim poremećajima. Uglavnom je reč o običnoj zaboravnosti, koja je posledica rasejanosti, nepažnje i premora.
Vitalnost uma u velikoj meri zavisi od načina života, pri čemu ključnu ulogu imaju ishrana, fizička i intelektualna aktivnost. Za dobru memoriju neophodna je uravnotežena ishrana, koja će mozgu obezbediti sve supstance neophodne za pravilno odvijanje svih biohemijskih procesa u njemu – belančevine, ugljene hidrate, masti, vitamine, mineralne soli i enzime. To su nam saveznici!
Treba izbegavati tešku hranu, pošto ona ne opterećuje samo želudac već i mozak. Umesto masnog obroka, glavi prija fizička aktivnost – pešačenje, vožnja bicikla, bavljenje bilo kojim sportom na amaterskom nivou – pošto povećava priliv krvi u mozak, koji tako ima na raspolaganju dovoljno kiseonika. Pored toga, treba imati na umu da je mozak poput mišića kome je, da bi dobro funkcionisao, potreban stalan trening. Što ga više koristimo i što više veza uspostavlja neka nervna ćelija s drugim neuronima, naše intelektualne sposobnosti su bolje. Za borbu protiv mentalne lenjosti prihvatite se čitanja, pisanja i učenja. Pomaže i rešavanje ukrštenih reči i drugih enigmatskih problema, igranje karata i šaha, učenje stihova i verbalnih ili numeričkih sekvenci napamet.
Naravno, ne treba zaboraviti ni dobar san, u proseku osam sati dnevno, jer bez njega jednostavno nema bistrog uma. Znajte da zaboravnost ima i neke dobre strane pošto naš mozak svakodnevno bombarduje tolika količina informacija da bi eksplodirao kad ne bi mogao da napravi automatsku selekciju poruka.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com