Muškarci i žene razlikuju se u svim oblastima života; ne samo da različito komuniciraju već i različito razmišljaju, osećaju, reaguju, vole, imaju drugačije potrebe i cene različite stvari – baš kao da su sa različitih planeta i kao da govore različitim jezicima.
Bez prihvatanja činjenice da su žene i muškarci po prirodi različiti, uvek ćemo biti u neskladu sa partnerom. Ako ovu važnu istinu prenebregnemo ili zaboravimo, postajemo nezadovoljni, ljuti i razočarani u suprotni pol. Najpre potpuno neosnovano očekujemo da druga strana reaguje poput nas i pogrešno pretpostavljamo da će se naš partner, ako nas zaista voli, ponašati i reagovati isto onako kako se mi sami ponašamo i reagujemo kada nekoga volimo.
Tako muškarci sasvim pogrešno očekuju da žene misle, govore i reaguju na način na koji to oni čine. Žene zauzvrat pogrešno očekuju da muškarci osećaju, razgovaraju i uzvraćaju na način na koji to same rade. Ovakvi stavovi vode iz razočaranja u razočaranje i sprečavaju nas da zajedno, sa puno ljubavi i razumevanja, razmotrimo i iskoristimo prirodne razlike koje nas krase. Muški i ženski sistem vrednosti nisu ni nalik jedan drugom. Zbog toga i muškarac i žena prave velike greške: muškarac greši pokušavajući da izmeni njena osećanja, dok je ona puna kritika na račun muškarca koji ne prihvata njene savete. Ni jednom ni drugom to nije potrebno.
Kroz stresne situacije muškarci prolaze tako što se povlače u sebe i u tišini razmišljaju o onome što ih tišti. Žene pak nagonski osećaju potrebu da sa nekim porazgovaraju o onome što ih muči. Muškarci su motivisani da pokažu ljubav onda kada osećaju da su potrebni partnerki, a žene su motivisane kada osećaju da muškarac nežno brine o njima. Suština ovih različitosti jeste u tome da se moramo bolje upoznati kako bismo bili u stanju da se više volimo. To nije nemoguće, ali na veliku žalost nije ni tako često.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com