Svi se još uvek sećamo tih vremena. Obično se kaže da su na našim prostorima osamdesete godine prošlog veka bile godine potpune modne katastrofe, ali onda su nas sačekale devedesete s čitavom paletom raznorodnih "modnih" stilova. Kad kola krenu nizbrdo, teško je sačuvati živu glavu i zdrav razum, a kamoli smisao za lepo. Ali, zadržimo duhovit pristup ovoj temi. Ni dan-danas nije ništa manje "veselo" na brdovitim balkanskim prostorima; u svakom smislu, pa i u modnom. Štaviše, u svakoj kulturološkoj strasti treba pratiti taj proces presvlačenja i preobuvanja. Štošta može da se shvati i nauči o jednoj zemlji na osnovu analize različitih primeraka koji su nekada nadobudno šetali famozne "najke" s vazdušnim đonovima, a danas ponosno ističu svoje cipele s visokim sjajem.
Naravno, ono što je ostalo isto kod pomenute gospode jeste stari bahati stav. Nekada je pravilo broj jedan glasilo: što veći vazdušni đon, to veći status, ego, pozicija. Danas, što veći logo na obući ili garderobi – to sigurnije mesto u trabloidnoj štampi i na VIP splavovima. Posmatrajući kulturne obrasce i modele na kojima je odgajana čitava jedna generacija, ponekad se sa setom sećamo prigradskih pojava i njihovih kabriolet cipela s obaveznim kićankama napred, koje su se njihale u ritmu hoda ili povetarca, i ultimativnih belih čarapa (katkad i s ona dva izvezena ukrštena reketa), u žargonu poznatih kao "gips". Taj "gips" se beleo pod neonskim svetlima diskoteka ili pod uličnim lampama kao znak raspoznavanja i nezaobilazni modni detalj. I sasvim dovoljno je govorio o svom ponosnom vlasniku; toliko da se u startu sve zna.
U tome upravo i leži komunikacijska moć odevanja. Često na osnovu garderobe muškarac zna šta može da očekuje od devojke koju posmatra.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com