Tradicionalna podela poslova na one muške, namenjene "jačem polu", i na one ženske, namenjene "slabijem polu", odavno ne važi. Nekada se znalo da je lov namenjen muškarcima, dok su žene bile zadužene za to da se lovina pretvori u ukusan obrok, lepo aranžiran i poslužen na trpezi. Kada je reč o kuvanju i kuhinjskim poslovima, stvari su se drastično promenile od tog davnog "Tarzan i Džejn" vremena. Ipak, nekako je nemoguće odupreti se utisku da je neka vrsta trajnog nesnalaženja "jačeg pola" u kuhinji nešto što još uvek tinja i što se nikako ne gasi. Da li mi zaista ne volimo kuhinju i sve što je s njom u vezi?
Većina žena će reći da muškarci nisu ni od kakve koristi kada je u pitanju pripremanje hrane. I verovatno dobar deo njih jeste u pravu. Žene su često najsrećnije kada im se muškarci uopšte ne mešaju u pripremanje jela i poslastica. S druge strane, najveći broj muškaraca će i reći da ne voli da se meša u to. Nama prija kada nam ona pripremi nešto slatko ili slano, ali u oba slučaja ukusno pripremljeno i posluženo. Međutim, pogrešno je verovati da ženama pomoć u kuhinji nije potrebna. Nije baš da je reč o nečemu za čime duboko čeznu, ali…
Naši izgovori su ono što i inače nervira žene pa je tako slučaj i s kuhinjskim poslovima. Činjenica je da bi oni uz određenu dozu pomoći mogli da budu obavljeni daleko brže, što bi, recimo, ostavilo više vremena za zajedničko uživanje u hrani i opuštanje. Činjenica je takođe i da mi imamo manje samopouzdanja u kuhinji, i to iz jednog veoma prostog razloga – smatramo da je to prostor u kojem žena apsolutno dominira. To je obrazac vaspitanja koji je preuzet od naših očeva i dedova. Pored toga, žene svojim jelima vole da udovolje drugima. Nasuprot njima, ukoliko se kojim slučajem i prihvatimo kuvanja, naš cilj je da nekoga zadivimo. Nažalost, realnost nas obično primora da shvatimo da u svakome od nas ipak ne čuči Džejmi Oliver.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com