Odlazak na prvi sastanak s osobom do koje vam je stalo predstavlja neku vrstu minskog polja koje treba pažljivo preći kako bi se prvi sastanak pretvorio u drugi, drugi u treći, i tako sve dok se ne postigne prava stvar. To što ste se istuširali, obrijali, obukli nije dovoljno. Gotovo svi priručnici koji se bave ovim fenomenom (koji, iako je prijatan, nosi sa sobom i jednu dozu stresa) slažu se da pokazivanje sebe u najboljem svetlu može da se dogodi samo ukoliko se u toj nekoj situaciji osećamo prijatno. Mesto na kojem će se odigrati vaš prvi sastanak s vama dragom osobom može da bude poznato po zabavnoj atmosferi, ili romantično i intimno, međutim, to pre svega treba da bude mesto koje poznajete. Nema veze što je to kafić u kojem ste bili i s drugim ženama. Važno je da budete svoj na svome.
Svi prvi sastanci uglavnom imaju isti scenario (upoznavanje s bazičnim informacijama), ali to ne znači da u rukavu ne treba da budu spremne priče, pitanja i šale na koje svako dobro reaguje. Upoznavanje i izlaženje zahteva vreme. Konkurencija je velika. Zato uvek treba imati plan. U krajnjem slučaju, svako od nas ima u svom iskustvu bar jedan sastanak za koji smo mislili da je prošao odlično, ali se ona posle toga nikada više nije javila. To je verovatno zbog toga što nismo imali pravu meru prilikom komunikacije. Na stranu to što se ona možda kikotala sve vreme, moguće da je to bio njen način da se iskobelja iz situacije u kojoj se smrtno dosađuje.
Da bi se proniklo u tajnu toga hoće li biti drugog susreta, potrebno je pratiti znakove. Istini za volju, i oni umeju da budu pogrešno plasirani ili protumačeni, ali je sigurno da je najbolji znak da stvari idu u dobrom pravcu taj da se ona ne javlja na mobilni telefon koji joj uporno zvoni.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com