Ljubav je u vazduhu, kaže pesma koja se prečesto vrti po radio stanicama, ali je gotovo izvesno da naslov te pesme nije slučajno nastao. Možda se nekoj pripadnici lepšeg pola sviđa vaš izgled. Možda je i zabavlja ono što govorite, ali od vašeg mirisa pre svega zavisi hoće li biti s vama. Da li mirisi imaju snažan uticaj na naš seksualni život? O, da! Ako ništa drugo, moramo se složiti s time da je čulo mirisa ujedno i jedno od naprimitivnijih čula koje posedujemo; njime su se koristili još praorganizmi kako bi odlučili treba li prići ili pobeći. I šta tu onda mi ima da se bunimo?
Moć mirisa možda leži upravo u njegovoj primitivnosti, u činjenici da nam pomaže u onom najosnovnijem, u preživljavanju, dok se ostali delovi mozga brinu o svakodnevnim rutinskim stvarima. Miris je nešto što je teško opisati rečima. Mnogi su pesnici lomili pera na njemu. Ali ako nismo spretni u opisivanju mirisa, vešti smo kada je o generalizaciji mirisa reč: jestivo, pokvareno, otrovno, iritantno… I kao što muško oko može u trenutku da primeti tange na lepoj ženskoj zadnjici u prepunom kafiću, tako žene upijaju mirisne signale s muškog tela, čak i dok preovladava miris pića ili losiona posle brijanja.
Žene poseduju apsolutnu mirisnu superiornost u odnosu na nas; ne kažu ponekad za džabe: „Tačno znam kakav mu je dan bio na poslu, osetim to po njegovom mirisu.“ I budući da to znaju, žene mogu da prilagode svoje reakcije prema toj osobi, bilo da pokušaju da snize njen nivo stresa, bilo da joj se sklone s puta. Miris je najintimnije čulo. Kad pomirišemo neku osobu, mi je na neki način i udahnemo. Možda je ljubav na prvi pogled u stvari ništa drugo do ljubav na prvi miris?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com