Da li je harizmatična ličnost zaista sklop urođenih i stečenih retkih osobina? Psihološki bi se najpre moglo posmatrati formiranje harizmatične ličnosti. Kada beba dođe na svet, odmah se uoče razlike među onima koje su temperamentnije, živahnije i koje lakše uspostavljaju kontakt s okruženjem. Takve bebe mame osmehe, uzdahe, divljenje i rastu drugačije od onih koje su mirne, tihe, kojima je dovoljno da jedu, spavaju i tek ponekad zaplaču. Već u startu, pri rođenju, nismo isti. Šta je sve ono što može karakterisati ličnost koju opisujemo kao harizmatičnu?
One moraju biti inteligentnije od ostalih, što je važno kada treba da procene situaciju, i treba da imaju sposobnost da predviđaju i vode. Moraju da barataju i određenim fondom informacija i znanja koji je iznad proseka većine. Takve osobe lako uspostavljaju kontakt s masom, izdvajaju se da vode ili osvoje druge. Ako takvim osobama kasnije i život bude naklonjen pa dobiju i ratifikacije u smislu aplauza, uspeha, novca, moći, onda ih to izgrađuje do neslućenih razmera. Često ćete čuti: "Taj mali nije odskakao od drugih, ali je daleko dogurao". "Čovek bude i prođe, a da nikad ne sazna šta je sve mogao biti i učiniti", napisao je Andrić u "Znakovima pored puta". To znači da u sebi nosimo veliki potencijal, ali on često ostaje nerealizovan. Jednostavno, ličnost se može razviti u harizmatičnu ako je, recimo, usavršila veštinu govora, jer je to veština koja se uči.
Muškarci češće razvijaju svoju harizmatičnost od žena, ne zato što su one manje sposobne, nego zato što je nama negde dato da osvajamo i da se pravimo važni. Žene to rade na drugačiji način – svoju harizmu razvijaju suptilno i nežno, a ne manipulativno. Nažalost, dešava se da muškarci često ne vole pričljive žene, pa nije retka situacija da je pametna i lepa žena osuđena na to da bude sama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com