Momački život je danas na svom vrhuncu, reklo bi se. Niko vas neće gledati popreko ako živite sami i zadovoljni a u ličnoj karti stoji da imate trideset i kusur godina. Važno je samo da stvorite svoj momački život. Od malih nogu nas vaspitavaju da budemo oni koji stvaraju. Da uspesima verifikujemo to svoje umeće, da podižemo uloge iz godinu u godinu, da odgovaramo na sve veće rizike. I da se muški nosimo s nasleđem ovog regiona, koje podrazumeva koncept muškosti. Da se po svaku cenu izbegnu depresija i klonulost duha, koje mogu da budu posledica različitih životnih okolnosti.
Momački život koji vodite u svom stanu, iz svoje sigurne baze, automatski vas kvalifikuje kao momka iznad proseka, jer se po kompromisima koje pravimo i po kvalitetu onoga čime se zadovoljavamo prilično jasno dešifruje kakvi smo zapravo u stvari. Ako smo uspešno prošli kroz adolescenciju, što znači da ne virimo kroz ključaonice i da ispod kreveta držimo samo karakternu literaturu, znači i da smo spremni za momački život. Najbolje poređenje: to je nešto što podseća na predah između dva zarona. Duboki udisaj, koji danas više nije toliko strogo ograničen – u njemu se može uživati sve dok se osećate momkom, dok osećate da tako treba, što je svakako više u vezi s vašim životnim stilom nego s borama koje primećujete da se tu i tamo pojavljuju. I kada smo mi u pitanju, bore ne izazivaju stepen panike kao što je to slučaj kod žena. Hej, neka bora na čelu može nas učiniji još privlačnijim i zbog čega bi se baš sad prekidalo s filozofijom života slobodnog strelca?
Bilo kako bilo, treba da uživamo i da svojoj životnoj filozofiji momačkih dana damo određeni pravac, balans koji prija i tempo koji ne požuruje. Pred nama stoje samo nova iskustva.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com