U nizu velikih, biografskih tekstova o prestolonasledniku princu Čarlsu, Daily Mail je razotkrio mračnu stranu jednog od najmoćnijih ljudi Velike Britanije.
Uz to što interes ostrvskih medija za kraljevsku porodicu nikad ne jenjava, povod za ovaj niz tekstova jeste biografija „Prince Charles: The passions and the paradoxes of an improbable life“ američke autori+ke Sali Bedel Smit, istoričarke koja se specijalizovala za biografije političkih, kulturnih i poslovnih lidera. Knjiga je objavljena 4. aprila, a već je i pre objavljivanja privukla mnogo pažnje jer princa otkriva u do sada neviđenom svetlu.
Bedel Smit je, prikupljajući materijal za knjigu, razgovarala sa više od 300 Čarlsovih prijatelja, poznanika, članova porodice i ljudi koji su za njega radili, a zaključci koje je izvukla o njegovom karakteru, najblaže rečeno, nisu baš pozitivni.
Sudeći prema istraživanju Bedel Smit, princ Čarls je tvrdoglav preko svake mere, ne prihvata ideje koje se kose sa njegovom intuicijom čak i ako je dokazano da nije u pravu, a voli da se okruži isključivo ljudima koji mu povlađuju i koji se sa njim slažu. Često uopšte ne želi da se raspravlja, a rasprave prekida kao uvređeno dete – tako da jednostavno izađe iz sobe. Uz to što je tvrdoglav, prilično je bahat i veliko je zlopamtilo pa ako se posvađa sa nekim prijateljem, sva je prilika da s njim više nikada neće razgovarati.
Jednom prilikom Čarls se zatekao na večeri sa piscem poznatim po svojim britkim analizama i širokoj intelektualnosti. Razgovarali su o slobodnoj trgovini.
– Jeste li ikada bili u Lagosu? – upitao je Čarls – To je zastrašujuće. Ljudi tamo žive u nemogućim uslovima, a to je sve zbog slobodne trgovine.
– Oprostite, ali to je zbog toga što tamo nema slobodne trgovine – odgovorio mu je pisac, a Čarls nije čekao da čovek objasni svoje mišljenje, već je samo rekao – Ne slažem se s vama.
Pisca je na to domaćica udarila ispod stola i on je mudro ućutao.
Ova anegdota pokazuje njegovu nesklonost razgovoru, diskusiji i prihvatanju drugačijeg mišljenja. Pisac je kasnije komentarisao da je Čarls na njega ostavio snažan utisak, ali da on ne želi ni o čemu da raspravlja i da ga je sama činjenica da se neko s njim ne slaže snažno uvredila.
U tome Čarls nije na svoje roditelje – Filip jest tvrdoglav, ali voli rasprave i spreman je da razgovara sa svakim ko će inteligentno artikulisati gledište drugačije od njegovog. Kraljica je poznata po tome što strpljivo sluša drukčija mišljenja, a iako neki kažu da takav pristup pokazuje njezinu averziju prema sukobu, ona je ipak otvorenog duha.
Njegovo ponašanje vuče korene iz toga što je u detinjstvu bio nesiguran i često vrlo nesrećan pa je hteo da ostavi traga tako da se prvi oglasi o kontroverznim temama – kao što su klimatske promene ili GMO hrana – iako o njima nije prethodno razmislio. On nije intelektualac, njegovi stavovi o čitavom nizu tema bazirani su na intuiciji, a sa svakom godinom koja prođe njegova vera u te originalne instinkte samo je sve snažnija.
Čovek koji ga poznaje nekoliko decenija kaže da se uopšte nije promenio – „On i dalje pokazuje jednaku nesigurnost i manjak samopouzdanja, ali zato dobro glumi samopouzdanje.“
Još jedan razočaravajući pogled na princa Čarlsa ponudio je Sir Malkolm Ros, koji je godinama radio za kraljicu, a 2006., je pristao da radi za Čarlsa kao upravitelj domaćinstva. On je rekao da je bio silno razočaran što je, čim se zaposlio, „Čarls skinuo svoju pristojnu masku i dopustio istini da se pokaže.“
„Dok sam radio za kraljicu dobio sam ukupno tri poziva izvan radnog vremena u 18 godina. Princ od Velsa me zvao šest ili osam puta za vreme mog prvog vikenda“ – izjavio je Ros, koji svejedno naglašava da je Čarlsova snaga u tome što nikada ne prestaje da razmišlja i da je stalno u potrazi za novim idejama.
„On nije to radio iz zle namere, samo ga je zanimalo zašto njegove naredbe još nisu izvršene“ – priznaje Ros, ali i dodaje da je nazivan različitim pogrdnim imenima i da su svi zaposleni princa Čarlsa bili u strahu od njega i da se nisu usuđivali da odu kući kada im se radno vreme završilo, u strahu da na sebe ne navuku prinčevski gnev.
Čarls se često opisuje kao neosetljiv, bahat i razmažen. Mnogi mu zameraju što je previše sebičan i usmeren na sebe, a o tome svedoči i odnos sa unukom, princem Džordžem. Ili tačnije, nedostatak odnosa. Kada je Džordž rođen, Čarls je izjavio da će mu to što je posta deda „izoštriti fokus na svetske probleme“, ali u prvoj godini Džordžovog života, svog unuka nije baš često viđao, za razliku od roditelja Kejt Midlton koji su često posećivali Kensingtonsku palatu.
Na proslavi Džordžovog prvog rođendana – zabavi na kojoj je bila kraljica, svi Midltonovi i kraljevska rodbina – Čarls se nije pojavio. On je u to vreme bio u Škotskoj, posećivao je rezervat crvenih veverica. U nekom ga je trenutku čak nazvala Tigi Ledž-Burk, koja mu je pomagala da se brine o sinovima, da porazgovaraju o njegovom manjku angažmana. Savetovala mu je da napravi pauzu na kraju dana, kada uobičajeno obavlja telefonske razgovore, i umesto toga poseti Vilijama i Kejt kada je Džordžovo vreme za kupanje jer inače „neće poznavati svog unuka“.
Uprkos njegovom predanom radu za mlade i siromašne, Čarlsov stil života često je bio na meti različitih primedbi. Nije, recimo, video ništa čudno ili problematično u činjenici da je potrošio 5,8 miliona funta javnog novca u uređivanje kuće Klarens za sopstvenu upotrebu, a onda je dodao još dva miliona sopstvenih sredstava koje je uložio na preuređivanje. Zgrozio je javnost kada je kroz prozor kupatila izbacio plastično crevo, a svom prijatelju arhitektu Andresu Duaniju je rekao da je to zato što ručnom pumpom prazni kadu i onda tom vodom zaliva cveće u vrtu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com