Čitanje određenih knjiga može da ima terapeutsko dejstvo. Pojedine misli mogu da nas izleče od blage depresije, da nam ulepšaju jutro, dan ili veče. Da nas učine mudrijim i pametnijim spram određenih životnih situacija. Već i samo uživljavanje u likove i empatija koju razvijamo prema njima može da bude lekovita. Neke knjige, pored toga što imaju ovakvo dejstvo, potpadaju pod pojam opšte kulture i skoro da se ne možete predstaviti kao načitana osoba ako se neka od tih dela ne nalaze na vašoj polici pročitanih knjiga. Knjige ne kupujemo da bi nam zauzimale mesto u stanu već da ih čitamo.
Ako vas posao kojim se bavite ne ispunjava, posmatrajte ga kao sredstvo, a ne kao cilj. Razmišljajte o tome šta možete s platom, umesto o tome koliko vas ona određuje u društvu, i bićete srećniji. Idealna knjiga koja bi mogla da otkrije još poneku tezu o tome je „Američki psiho“ Breta Istona Elisa, roman o uspešnom biznismenu na Volstritu koji preko dana vodi korporativni život, a noću postaje hladnokrvni ubica. Sa 26 godina uspeva da ostvari američki san – ali i da postane psihopata.
„U meni nije postojala jasna, definisana emocija osim pohlepe i možda potpunog otuđenja“, kaže Istonov junak Patrik Bitmen. Eto dobre mantre koju treba ponavljati svaki put kada razmišljate o tome da bi zbog uspeha valjalo gaziti preko mrtvih. U situacijama kada nam raspoloženje drastično padne, nema boljeg leka od razgovora s prijateljem. Nekada je prijatelj važniji kao saveznik kada teška vremena dođu, nego kao glasnik nemilih činjenica. Setite se „Velikog Getzbija“ Skota Ficdžeralda i čuvene rečenice: „Svako smatra da je oličenje jedne kardinalne vrline, a ova je moja: ja sam jedan od najiskrenijih ljudi koje sam ikada upoznao“.
Ukoliko se nađete u situaciji da morate da birate između svojih najbližih i svojih uverenja, pravo je vreme da se prihvatite romana Meše Selimovića „Derviš i smrt“. Tamo ćete naći misao: „Ne ulazi u okršaj ako nisi siguran da ćeš oboriti protivnika“, ali i ideje koje ukazuju na to da je opraštanje razumevanje, da je davanje uvid i da je bez percepcije ega besmisleno govoriti o moralu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com