Za pripadnike „jačeg pola“ obično se kaže da su jači zbog toga što često umeju da sakriju svoja osećanja od spoljašnjeg sveta. Neki od nas su pravi umetnici u tome – krijemo osećanja kao zmija noge. Međutim, to što se na nivou spoljašnjosti neka osećanja ne manifestuju nipošto ne znači da ta osećanja nemaju svoj efekat kada ostanemo sami ili kada isplivaju na površinu u nekom iznenadnom trenutku. Postoji i ona priča o tome da će se ženama uvek pre dopasti muškarac koji ne krije svoja osećanja, ali ta linija je veoma tanka i taj teren je veoma klizav. Ko garantuje da „emotivno otvaranje“ neće izazvati sasvim suprotan efekat? Ako je nešto neizvesno u životu, onda je to svakako ženska ćud.
Žene vole da znaju na čemu su, ali s druge strane vole i kada muškarac nosi neku dozu misterije. Obe stavke ih podjednako privlače i podjednako odbijaju. Ako zvuči kao da je čvor nerazrešiv, upravo tako i jeste. Ono što bi jedna mogla da smatra privlačnim drugoj će biti odbojno. Muškarcima zato i ne preostaje ništa drugo nego da traže dalje. A onda im se prilepljuje etiketa „vetropir“ i stvar se dalje vrti u začaranom krugu sveopšte nemogućnosti da se ženama nekako udovolji. One ne bi volele da ste šeprtlja, ali ne bi volele ni da ste Kazanova; ne valja ni ako kažete da hoćete vezu, a tek ne valja ako joj kažete da niste za vezu…
Flertovanje je jedno, veza je nešto sasvim drugo, ali to ne mora uvek da bude slučaj kada su u pitanju žene. Možda mi umemo da postavimo granicu „gde šta počinje, a gde se šta završava“, dok se damama dešava da simpatija i privlačnost prerastu u nešto više. Zbog toga je ipak bolje izbegavati emocionalno otvaranje pred ženama sve dok sa sigurnošću ne budete znali na čemu ste.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com