Etikete su za odeću, a ne za ljude. I baš kao što odeća vremenom izlazi iz mode, tako se menjaju i etikete koje jedni drugima "lepimo". Sećate se termina "metroseksualac"? Moguće da ga i ne pamtite pošto su mu prethodili termini kao što je "alfa-mužjak", a nakon njega su se pojavili i "uberseksualac" ili "heteropolitanac"! Čemu sve ove etikete uopšte služe? Valjda da bi se njima odvojili pravi muškarci od onih koji to nisu? Vreme zaista menja neke stvari. Na primer, svi smo svesni da je danas uloga oca daleko složenija od slike udobno zavaljenog trbušastog tate koji povremeno proviruje iza novina.
Jasno nam je takođe i da verujemo ženskoj intuiciji u poslu (čak i na Balkanu!). I da je drevna rasprava između polova o tome zašto muškarci ne čitaju mape konačno pitanje prošlosti. Pojavio se GPS. Kada se sve etikete stave na stranu, jedna činjenica ostaje da stoji kao nepobitna. Svako od nas bori se na ovaj ili onaj način za svoj opstanak. Trudimo se da se prilagodimo promenama, da preživimo poslovne i privatne izazove, da budemo fizički i mentalno jaki (ako smo već u naponu snage). Bez obzira na geografske, kulturološke i ekonomske razlike, većina nas se suočava sa svim pomenutim.
Reči se različito izgovaraju na stranim jezicima, ali svi znamo šta znače "borbenost", "prihvatanje" i "prilagođavanje". Svaki ustanak može da bude mala ili velika stvar u zavisnosti od toga koliko mi to želimo ili smatramo da je potrebno. Ponekad je to borba za nešto u šta verujemo čitavim bićem. A postoje i neke stvari koje jednostavno ne možemo da promenimo. Zbog toga sve ono što možemo da promenimo i treba menjati. Najpre sopstvene mane, one su uvek dobro mesto od kojeg valja početi sa sprovođenjem promena.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com