Većina nas zvanično još uvek veruje u vrline. Diskutabilno je samo to zašto njihove nosioce najčešće smatramo likovima iz prošlosti. A tek ostvarenje pozitivnih ciljeva – u savremenom svetu čini se da se oni posmatraju kao borbe s vetrenjačama. Ipak, ima istine u tome da pojedine reči koje govore o vrlinama mogu da pojačaju efekat i ubedljivost. Ako kažemo da je savremeni muškarac – borac, da li tu izostaje pravo značenje? Tendencije u jeziku uvek daju preciznu sliku onoga što se smatra aktuelnim duhom vremena.
U savremenom kontekstu, kukavičluk, kao suštinsku suprotnost borbenosti, ne možemo da razumemo drugačije osim kao neku vrstu nečinjenja; kao ostajanje u sebi i kao držanje po strani. Borbenost uvek isključuje igranje na sigurno. Neizvesnost je nešto što borbeni ljudi vole. Njima je izazov svakodnevica, a suočavanje s izazovima životni stil. Čini se da oni najborbeniji među nama sopstveno "ja" sagledavaju isključivo kroz dela koja ostavljaju za sobom, kroz lične podvige. Zbog toga se i priča za njih da su borbeni. Jer, šta bi bio adekvatniji parametar za procenjivanje veličine ličnosti, osim onoga što ona stvara. Muškarci jednostavno vole moć. U današnjem žargonu – ložimo se na to.
A vidimo je različito, u onoj meri u kojoj se mi razlikujemo jedni od drugih. Neki je vide u statusnim simbolima i snazi sopstvenog uticaja, neki hrabro prate pravac kojim "duvaju vetrovi", neki jure diplome i titule. Da li je kukavičluk zapravo pravi antipod borbenosti? Izgleda da ipak jeste, jer bilo koji drugi odgovor čini se kao uži i već obuhvaćen njime Sebičnost, egoizam? To su takođe vrste kukavičluka, odnosno straha da se ne ostane kratkih rukava na vetrometini; nesposobnost da se razmišlja udvoje; da se investira u drugog. Paranoja od gubitka, u širokom luku od fizičkog izgleda do slomljenog srca.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com