U Srbiji još uvek vlada „ljuti menadžment“. Šefovi su nervozni, namršteni i smatraju da se autoritet postiže vikanjem na zaposlene. Da li je to ono što pravi lider mora da ima? Autoritet – svakako. Ipak, važnija je spremnost za prihvatanje promena, a očuvanje nečega što je stabilno više nema primat na listi poslovnih prioriteta. Jer, prva osobina koju dobar lider mora da ima jeste ambicija da se vidi budućnost.
Za to je potrebno znanje, razumevanje, ali i sposobnost da se ljudima objasni zašto je promena u određenom trenutku potrebna i poželjna. Važno je umeće odgovaranja na izazove, kao i sprovođenje planova u delo. To se postiže samopouzdanjem, poverenjem koje ljudi imaju u vas i načinom na koji se bavite ljudima i vezama. Prema ljudima se treba ponašati kao prema jedinstvenim individuama; ako ste uspešni u tome, dobićete posvećenost. Postići ćete nivo „mentalne kupovine“ kod ljudi s kojima radite. Uspeh uvek zavisi od vaše hrabrosti da donosite smele odluke, da se borite za svoje ideje, da podstičete druge. To zahteva visok nivo posvećenosti; ako treba, budite onaj koji će animirati druge, ali budite svesni i kapaciteta kojim raspolažete.
Ponekad se dešava da ljudi imaju dobru sposobnost, ali da nemaju kapacitet. Kao kad imate desetoricu odličnih igrača fudbala, ali vam nedostaje kapacitet, jer treba da ih bude jedanaestorica. Takvih stvari treba biti svestan i tada promene koje nastaju neće biti posmatrane kao problematične već kao proces koji neprestano traje. Pošto ne možete uvek da budete dobri u svemu, važno je da imate dobar tim oko sebe. Dobar tim treba da obuhvata kombinaciju mašte i svesti da svi imaju drugačija osećanja. Svaki dobar tim treba da bude sastavljen od ljudi koji su otvoreni za individualizam, raznovrsnost i poštovanje razlika. Onda se stiče utisak da vredi probati.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com