Hrana koju jedete takođe može imati značajan uticaj na vaš seksualni život, a nova studija otkriva da je za muškarce srednjih godina mediteranska ishrana povezana sa boljom erekcijom.
Studija, koja je objavljena u časopisu Nutrients i nedavno predstavljena na godišnjem kongresu Evropskog kardiološkog društva, pratila je 250 muškaraca koji su imali erektilnu disfunkciju (ED) i visok krvni pritisak u kontekstu njihovih navika u ishrani, odnosno toga koliko se one preklapaju s mediteranskom ishranom, prenosi Eat this.
Istraživači su otkrili da su oni koji su se najviše pridržavali pravila mediteranske ishrane prijavili bolje „erektilne performanse“.
„Životne navike koje su od koristi našem zdravlju, a posebno one koje su od koristi našem kardiovaskularnom sistemu mogu zaštititi ili čak poboljšati erektilne performanse“, kaže autor studije dr Atanasios Angelis sa Univerziteta u Atini.
Učesnici studije koji su se hranili najbliže mediteranskoj dijeti takođe su imali bolji protok krvi i viši nivo testosterona, a imali su i povećan kapacitetom vežbanja.
Istraživači veruju da pozitivan uticaj ishrane na erekciju ima veze sa sposobnošću da poboljša funkcionisanje krvnih sudova, kao i da pomogne u održavanju nivoa testosterona kako muškarci stare, prenosi Nova.rs.
Angelis dodaje da je upoznavanje svih različitih namirnica koje su deo mediteranske dijete i pronalaženje načina da ih uparite sa hranom koju jedete svaki dan „najbolji način da zaista uživate i uključite ovu posebnu ishranu u svoju dnevnu rutinu“. Pokušajte da nakapate malo maslinovog ulja u sledeću salatu, zamenite prženu piletinu pečenom na roštilju ili uzmite šaku orašastih plodova umesto čipsa sledeći put kada posegnete za užinom.
Pravila mediteranske dijete
U mediteranskoj dijeti gotovo sve “sme” da se jede, ishrana se prilagođava sopstvenom ritmu i ukusu, namirnice nisu skupe i nema brojanja kalorija, niti merenja porcija. Ipak, treba se držati nekoliko jednostavnih pravila.
Maslinovo ulje je glavni izvor masti u ovoj dijeti, a sveže sezonsko voće i povrće osnova svakog obroka. Dosta se konzumiraju sir i jogurt, a riba i morski plodovi trebalo bi da budu češće na meniju nego druge vrste mesa. Mediteranska dijeta koristi i dosta začinskog bilja, kao što su bosiljak, origano, ruzmarin, menta, peršun, a jelu se daje poseban šmek korišćenjem belog luka ili limuna. Pije se mnogo vode. Čaša crnog vina uz obrok je dozvoljena, čak poželjna, što je samo jedna od razlika u odnosu na brojne druge restriktivne dijete.
S druge strane, poželjno je potpuno izbaciti gazirane sokove i slatkiše, beli hleb i proizvode od belog brašna, mesne prerađevine kao što su salame, viršle i paštete, rafinisana ulja i margarin, industrijski obrađenu hranu…
Mediteransku ishranu odlikuju male porcije – nema raspoređivanja kalorija, ali nema ni prejedanja. Preporučuju se tri obroka dnevno, a u slučaju da u međuvremenu ogladnite, predlozi za zdravu užinu su šaka oraha, lešnika ili badema ili sveže voće i povrće.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com