Bez mnogo lažne skromnosti, pravi muškarac je onaj koji sopstvenu lenjost može da podigne na nivo filozofskog sistema i da od nje nikad ne odustane; da patentira koncepciju domaćeg, kućnog hedonizma, i da ga se drži u svakom trenutku kako bi ostao heroj nad herojima. Ženama da bude nepodnošljiv, a muškarcima da se dive. Onaj koji ruši sve mitove o elegantnim japijima, metroseksualnim apolonima i hrabrim vitezovima. Sve u korist "muškarčine" koji se prepušta isključivo svom uživanju.
O kojoj vrsti uživanja je reč? Brzim automobilima? Maratonskom seksu? Lomljenju ženskih srca? Ne, okrenimo se naličju tamne strane muževnosti. Otkrijemo u sebi digestivnog tipa, koji isključivo živi svojim čulima. Muškarac koji spava i jede i koji, naravno, ne mari za mišljenja drugih. Da li ćemo na taj način postati antimoderni? Možda, ali ćemo ostvariti san svakog mišićavog snagatora, koji bi se tako rado oslobodio tegova, prepustio domaćoj kuhinji i rekao zbogom osvajanju, zavođenju, dopadanju, lepim manirima, dijetama. Jednom rečju, oprostimo se od svih autoriteta.
U svakom trenutku treba beskompromisno raditi ono što nam se hoće. Ne treba davati ni pet para na obim svog stomaka, na dokazivanja bilo koje vrste, na društveni ugled i poziciju, jer je sve to jedan neumeren vašar taštine. Puko manekenisanje ne pruža ni upola zadovoljstva kao dva litra crnog piva. Doslednost kojom se stvara antistil može postati stil – praćenje svojih želja i njihovo ostvarivanje. Odbijanje da se odraste u ime odrastanja u ono što stvarno želimo. Neka druge nagrađuju ili kažnjavaju, neka im štopuju vreme, aplaudiraju ili zvižde, pozivaju na odgovornost… A savremeni muškarac treba da bude antipod malograđanskim pravilima života, metafora muške fantazije o neodgovornosti i dokolici.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com