Nisu nam potrebni ni psihijatri ni psiholozi da bismo znali šta nam se sve dešava i na šta smo sve spremni u toku ili posle raskida jedne veze. Svi smo to prošli. Svi znamo kako izgleda dan posle, nedelja posle, mesec ili šest meseci posle raskida. Iz faze protesta postajemo opsesivni, pa se polako ali sigurno smirujemo, da bismo na kraju prihvatili činjenično stanje. A činjenično stanje je da se jednog jutra probudimo i shvatimo da je prošla cela nedelja ili čak i duži period otkako nismo mislili na bivšu…
Na početku se emocije uvek kreću od očaja ka besu; od intenzivne ljubavi do intenzivne mržnje. To je trenutak u kome negativne emocije usmeravamo ka fizičkoj agresivnosti. To znači da imate veće šanse da udarite pesnicom o zid ili da se potučete s nekim kretenom u klubu. Naravno da bi bilo bolje da se ta energija potroši u teretani, gde bi se smanjili bes i tenzija (a pri tom ćemo i bolje izgledati), ali dan posle raskida niko ne razmišlja o tome. Drugim rečim, čini se sve kontraproduktivno. Nedelju dana kasnije, ispuštamo uzdahe poput „uh“ dok razmišljamo o onome što nas je snašlo. Umesto huktanja svakako bi bolje bilo otići na splavarenje, ali kako se pokrenuti iz letargije u koju upadamo razmišljajući o tome zbog čega smo ostavljeni? Ipak, bilo bi dobro izbeći očajavanje. Prijatelji u ovom periodu zaista mogu da budu više nego dragoceni. Mi se najlakše oporavljamo kroz druženje, a ne kroz ispredanje priča s prijateljima.
A mesec dana po raskidu veze upadamo u problem poznatiji pod imenom „poziv u stanju pijanstva“. Najveći broj nas poklekne i dohvati telefonsku slušalicu posle nekoliko čašica. Umesto toga, pametnije bi bilo zapisati sve što bi ona u tom trenutku čula i zadržati te rečenice za sebe. Činjenica je da ćete se uvek osećati lošije nakon što kontaktirate s bivšom, i tu nema zabune.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com