Nije politički korektno reći, ali politička korektnost ionako predstavlja najveću floskulu savremenog sveta, tako da se na nju ne treba previše obazirati: postoji mnogo situacija u kojima muškarac nikada ne treba da se izvini ženi. Mi znamo kada nismo u pravu. Kako to znamo? Zato što u takvim situacijama priznamo grešku. Ostatak vremena mi smo uvek u pravu i nema razloga da se izvinjavamo. Zašto bismo se izvinjavali ako ćemo neki prelep dan da potrošimo na gledanje televizije? Ili zašto bismo se izvinjavali što se ne javljamo svaki put kad ona to poželi?
Zašto bismo se izvinjavali zbog toga što konstantno razmišljamo o seksu, i to ne uvek s onom koja nam je regularna izabranica; što uživamo u flaši piva; što nismo dovoljno ozbiljni; što psujemo naglas ili u sebi; što divljački navijamo na utakmicama; što ne mislimo da su sve bebe slatke; što eskiviramo večeru kod njenih roditelja; što odbijamo da ih pratimo u beskonačnom i besomučnom šopingovanju… Nema izvinjenja ako odbijamo da kuvamo ili da razvrstavamo veš po bojama, posebno ne ukoliko već nekoga plaćamo da to radi umesto nas. Glupo je izvinjavati se što ne pratimo modu i najnovije trendove, što nas ponekad ne interesuje slaganje boja, što želimo da nosimo sportski dres u svim životnim dobima i što maštamo o Evi Longoriji.
A svakako se ne treba izvinjavati ako smo zaboravili datum sahrane njenog bivšeg muža, kao i rođendan njene majke. S druge strane, s njenim ocem može da se popije poneko pivo, ali samo zato što se obojica nećete izvinjavati što pravite šale na račun ženskog dela familije. Izvinjavati se lepšim polovinama zbog toga što sebi katkad dozvolimo luksuz da se tuširamo satima i pevamo pod tušem i pored odsustva sluha, ali smatrati da pevamo odlično, nema nikakvog smisla. O puštanju pivskog stomačića, džogiranju po sopstvenom programu, voljenju mase, a ne definicije, spavanju posle ručka na trosedu s novinama preko lica, posmatranju prelepe žene (dvogledom) da i ne govorimo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com