Odrastanje, ženidba, zasnivanje porodice i karijere sve su to stavke za koje ponekad smatramo da onog momenta kada ih ostvarimo zapravo završavamo tragično. Kao da umire nešto zbog čega smo bili nekada zanimljivi. Naši brojni šefovi (u prevodu: roditelji, supruge, tazbina, direktori) pokušavaju da nas pretvore u plastelin koji se oblikuje po njihovoj volji. I, naravno, svi oni na neki svoj način zaslužuju da se oko njih potrudimo, ali to ne znači da treba kapitulirati. Jeste li frajer? Budite frajer. Ili ono što vam se nameće da budete.
Kada je u pitanju zasnivanje porodice, dobar broj muškaraca se ne jednom zapitao: "Da li sam ‘kul’ ćale?". Kao da je u roditeljstvu bitno biti "kul". Takvim načinom razmišljanja praktično sebi na vrat tovarite problem koji će vas boleti više nego što bi ispravljanje učinjenih grešaka zabolelo vaše dete. Ponekad se mora tresnuti nogom o pod. Naravno, vaš junior ili juniorka će biti gorko razočarani jedno vreme i misliće da žive pod gvozdenom čizmom. Ali, ono što vi znate, a oni ne, jeste to da biti dobar roditelj znači disciplinovati i vaspitati svoju decu. Nema veze i ako vas malo mrze i misle da uopšte niste "kul".
U krajnjem slučaju, sve što u životu radimo zavisi od naših uverenja. Većina neizbežnih svakodnevnih svađa polazi upravo iz te oblasti. Međutim, u životu svakog muškarca kucne čas kada mora da se izbori za nešto u šta veruje, mada to nije uvek isključivo njegova lična borba. Možda u tome i jeste stvar. Pravi muškarac će i od toga napraviti svoju ličnu borbu. Potrebno je samo sačuvati energiju za taj odsutni trenutak i znati granicu kada je potrebno odustati od besmislenog junačenja, kad ono nije biološki ili kulturološki neophodno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com