Tretiranje seksa kao najstarijeg ljudskog odnosa i bitne komponente ličnog identiteta neodvojivo je od proučavanja sado-mazohističkih odnosa. I tu nam odmah na pamet pada markiz De Sad. Sam odnos ne mora nužno da bude takav, ali to jeste jedan od vidova njegovog ispunjenja. Da li će se kretati u tom smeru zavisi isključivo od sklonosti (karaktera ili identiteta) njegovih aktera. Jedno je ipak sigurno: sado-mazohizam, ukoliko se izostave njegovi ekstremniji oblici, u krajnjoj liniji može da se predstavi kao pitanje dominacije. Reč je o poretku koji partneri uspostavljaju u svojoj postelji, u skladu s ličnim željama i doživljajem sopstvene seksualnosti.
Ono što se u sado-mazohističkim seksualnim rolama često previđa i zaboravlja jeste to da oba učesnika u punoj meri uživaju u odabranim ulogama. Tamo gde samo jedan partner doživljava seks kao borbu, i ako je to jedini način da on doživi uzbuđenje, obično se ne uspostavljaju trajniji odnosi (jer je tad reč o seksualnoj neusaglašenosti, o nesporazumu). Vezivanje kao čest vid seksualne igre nedvosmisleno ukazuje na potrebu da se u određenom trenutku uspostave poredak i dominacija, koji ne moraju biti definitivni i konačni. Kada Miki Rurk razbacuje novčanice po podu i udara elegantnim lakovanim bičem u filmu "Devet i po nedelja" (koji bolje od miliona studija i priručnika razotkriva carstvo seksualnosti; doduše, samo prvi deo filma), on traži od Kim Bejsinger apsolutno predavanje. Ne pokušava da je natera da moli za seks, već da u njoj probudi želju da moli za to.
Završetak scene pokazuje koliko je polje seksualnosti u stvari osetljivo i koliko granica između uživanja i ranjivosti može da bude tanka. Između ostalog, navedeni primeri – a vrlo je važan podatak da istorija popularne umetnosti nikada nije bila imuna na slične prizore, samo je stepen društvene tolerancije bio znatno manji – ilustruju činjenicu da sofisticirani prizori ovakvih relacija ne spadaju u domen čiste pornografije u njenom najgrubljem, komercijalnom vidu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com