Kako opisujete sebe kad osetite da ste se posle dugog i napornog rada konačno našli na području koje se najbolje da opisati kao prag uspeha? Svakako se osećate superiorno, smatrate da ste izuzetno inteligentni i pronicljivi, da niste nikud žurili, da ste sve obavili u predviđenim rokovima, da vam odluke donete u periodu koji je prethodio nisu bile pogrešne, da ste bili racionalni, da ste ulagali baš onoliko koliko sada možete da dobijete. I što je najbolje od svega, nije neskromno da sve to mislite o sebi, jer se i drugi u potpunosti slažu s vama. Od njih ste sve to i čuli.
Nekada se nalaženje na području uspeha ili na samom njegovom početku dogodi posle mnogo godina mukotrpnog rada, kada se uglavnom čini da od svega onoga što radite jednostavno neće biti ništa. Ono što se konstantno oseća i što se nikako ne može izbeći jeste strah. Strah od toga da li radite pravu stvar na pravi način, strah od neuspeha, strah koji vas usporava do te mere da postaje glavna kočnica na putu ka uspehu. Drugi problem može da bude i slaba motivisanost, i za ono što radite i za ljude s kojima radite. Nije retka situacija da se mnogi od nas povuku zbog toga što imaju utisak da je preveliki broj onih ljudi koji rade protiv njih.
Ali, uz puno truda i veštine kojom se čuva mrva ličnog mira u ludački ubrzanom savremenom svetu moguće je doći do vremena stabilizacije, kada se oseća zadovoljstvo sobom. Već taj osećaj predstavlja izvesnu dozu uspeha koja čini da se osećamo kao da smo postigli sve ono što već duže planiramo da učinimo. A tu promenu u ponašanju ne vidite i ne osećate samo vi. Mi smo ona energija koju emitujemo drugim ljudima, i to je nešto što se uvek primećuje, nešto posebno što nosimo sa sobom i čime plenimo. Ono pozitivno u nama, ono što je pokretačko, pokrenuće i ljude iz našeg neposrednog okruženja. Ono destruktivno, koje se iz gorčine pretvorilo u nemogućnost normalnog funkcionisanja, učiniće da put ka neuspehu postane jedina staza kojom se može krenuti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com