Ne, nije u pitanju onomatopeja, već šampionski odnos prema gubljenju vremena. Verovali ili ne, britanska nacija utroši preko 286 miliona časova svake nedelje na – ništa!
U ovo “ništa” ne ubrajaju se aktivnosti koje obično podvodimo pod “slobodno vreme” i ne vodimo striktno računa o njihovom trajanju (porodica, prijatelji, spavanje, rekreacija). U pitanju je “čisto” traćenje vremena: prosečan Ostrvljanin provede nedeljno čak šest časova ne radeći ama baš ništa.
Ovakva psihofizička “otromboljenost” neće im, međutim, smetati da se požale na nedostatak slobodnog vremena: čak 40% njih izjaviće kako ih radno vreme, čest prekovremeni rad, stres i porodične obaveze onemogućavaju da se i posle završenog zvaničnog školovanja dalje usavršavaju u novim znanjima, veštinama ili sportovima.
53% ispitanih smatra da bi im pohađanje određenih kurseva moglo biti od pomoći za napredovanje na poslu, a čak se 58% njih slaže da bi im učenje neke nove veštine, sasvim izvesno, dalo novu dozu životnog elana i optimizma.
No, kako to obično biva, sve ostaje samo na rečima: samo 22% od oko hiljadu ispitanih odlučilo je da se stvarno i upiše na neki od kurseva iz raznovrsne ponude koja je ispostavljena u svrhu istraživanja. Res non verba, dragi Ostrvljani!
A što se nas tiče, mesta za likovanje nad tuđom nesposobnošću (pod šifrom ima neko gori i od nas) za raspolaganje vremenom, čini se, baš i nema: britanska statistika pokazuje poražavajuće rezultate, ali sreća naša što se domaće agencije još nisu poduhvatile sličnog istraživanja nad srpskom populacijom – sasvim je lako zamisliti da bismo bez po muke preoteli titulu od flegmatičnih Britanaca.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com