Naš stalni pratilac

Svima nam je poznato da stres, taj tihi ubica, pošast modernog doba, iz dana u dan skraćuje naš život. Ne postoji čarobna pilula kojom se možemo izlečiti od njega. I ne samo da ne postoji nego je nikada na tržištu nije ni bilo. Sva je prilika da je nikada neće ni biti. Možda i treba da bude tako budući da se rešenje za najveći deo naših problema, uključujući tu i stres, nalazi upravo u našoj glavi. Pitanje je samo strategije za koju ćemo se opredeliti kako bi se zadao, ako ne konačni, onda bar odlučujući udarac našem stalnom životnom pratiocu. Valjda je red da i mi u nekom trenutku pokažemo zube.
Iscedite stres iz sebe, dođite do daha, popijte kafu s prijateljima, nabacite smešak i uprite prstom u problem. Kada se spremamo za neki važan šut, uvek valja zarotirati dlanove i zapucketati prstima. To će nas osloboditi napetosti i prebaciti fokus na jedinu stvar koju možemo da kontrolišemo – našu koncentraciju na šut. Nećemo razmišljati o tome da li ćemo pogoditi ili promašiti. Važno je da budemo opušteni i da savršeno kontrolišemo situaciju. Mozak uvek treba dobro uposliti, ali treba i paziti da se radi o zadatku koji ima konačno rešenje. Problemi kojima zapravo i nema kraja mogu da prouzrokuju samo još više stresa.
Jedan od dobrih načina za borbu protiv presije jeste to da problem pokušamo da pretvorimo u igru. Ako osetimo da nas kolege na poslu ne vole, ne treba ustuknuti i pognuti glavu. Naprotiv! Treba pojednostaviti stvari i reći: "Dobro, pokušavaju da se kače sa mnom, pa da vidimo ša će se dogoditi…" Sada je to igra, a ne direktan individualni napad. Stres se uvek smanjuje u trenutku kada promenimo perspektivu.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com