Svako od nas ima neki svoj mrtav ugao. Svakome od nas se dešava da pojedine stvari jednostavno ne može da vidi. Tako to ide. I to je u skladu s onom čuvenom krilaticom da se od drveća ne vidi cela šuma. Mada je takva postavka stvari neka vrsta potencijalne opasnosti i problema koji može da stvori i otvori nove nivoe problema, te naše mane moguće je pretvoriti u naše svetle tačke, pod uslovom da naučimo da ih razumemo i da ih kultivišemo. Ponekad nismo u stanju da shvatimo kako se drugi ljudi osećaju, ponekad nam je teško da prihvatimo poraz ma koliko on sitan ili krupan bio… Međutim, to nipošto ne znači da treba klonuti duhom. Naprotiv!
Neki od nas umeju da budu koncentrisani samo na svoj posao i da time ili svojom sitničavošću izluđuju sve oko sebe. Ta vrsta preterane organizovanosti i posvećenosti poslu ne mora da bude protumačena i kao opsesivna ambicioznost. Ako ništa drugo, nije loše ako smo u stanju da svoje obaveze sprovodimo u delo precizno poput robota. Da li takve osobe veruju samo sebi i nikome drugom? Uglavnom. I inače je ostalo veoma malo onih koji o svima misle sve najbolje ili onih koji su uvereni da je svet prepun dobričina s poštenim namerama. Međutim, ponekad i to beskrajno poverenje u ljude i naivnost mogu da budu vrline zbog kojih će svi voleti tu neku osobu.
Kada se stvari sumiraju, ako mislimo da prevaziđemo svoje mane, ma kakve one bile, potrebno je da nemamo krut karakter. Ukoliko znamo da odradimo neke stvari samo na određeni način, a svi ostali načini nam se čine pogrešnim i neprihvatljivim, mala je verovatnoća da će naša komunikacija imati uspešnog odjeka. Obrasci ponašanja koji se ponavljaju vode ka rutini i monotoniji i treba ih izbegavati. Zapravo, nije loše s vremena na vreme pogledati se u ogledalo i u sebi ponoviti: "Podseti me da sebi nikada više ne dozvolim ništa slično".
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com