Bez obzira na popularnost manje ili više stručno pravljenih i pisanih priručnika, recept za ostavljanje najboljeg mogućeg utiska na poslovnom razgovoru ipak ne postoji. Da, postoje određena pravila, ali strogo definisan put koji će vas odvesti pravo do cilja – ne. Utisak koji će neko ko je u poziciji da odlučuje formirati o nama u velikoj meri zavisi od nas samih – od naših stavova, načina na koji ih plasiramo, energije kojom zračimo, sigurnosti koju ulivamo sagovorniku. U tom slučaju, čak i kršenje pravila profesionalnog nastupa na razgovoru za posao neće se odraziti na učinak zamišljene misije.
Naravno, kada su poslovni ljudi u pitanju, opšti problem je prisutna klima neizvesnosti. U aktuelnim okolnostima teško je prognozirati šta će se dogoditi već sutra. Bez obzira na to s kim razgovarate, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi šta je to što će sledeće raditi, da li će za godinu dana biti na istom mestu, i svi se mahom koriste standardnom frazom: „Nije zahvalno planirati“. Ipak, iako se do radnog mesta teško stiže, i mada je, bez obzira na kvalifikacije, stepen stručne spreme, radno iskustvo i opštu kulturu, i dalje svima neophodno famozno zrnce sreće, svest o sebi i svojim sposobnostima (ali kritička) temelj je uspeha i prosperiteta. U prevodu, čak i kada su najgore, okolnosti nisu dovoljne da biste opravdali neuspeh, i to nipošto ne bi smele da budu.
Liberalni kapitalizam, koji je kod nas još uvek u formiranju, traži odgovorne ličnosti, lišene nesigurnosti i dilema, svesne svakodnevne konkurencije i spremne da se potpuno posvete onome što rade. Kulturni junak našeg vremena je menadžer, zaposleni japi, konstantno uključen u sve tokove, užurban, elegantan, onaj koji postavlja prava pitanja i uvek ima podjednako dobre odgovore.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com