Muška sklonost ka ženskim grudima je maltene opsesivna a ipak, do današnjeg dana nema široko prihvaćenog evolucionog objašnjenja, piše za RT irski naučnik Piter Endruz.
Iako je razlog za postojanje grudi očigledan – dojenje – sposobnost žena za proizvodnju mleka nije povezana sa veličinom grudi – bar ne pre trudnoće. Nema jasne veze između nivoa hormona i veličine grudi. “Zato što su lepe” tek nije prihvatljiv odgovor u ovom slučaju, i nije razlog u tome da su mediji fotografijama velikih ženskih grudi isprali muške mozgove i naveli ih da ih vole.
Jedna od ranih hipoteza je bila da su grudi dobar pokazatelj rezervi masti, što se moglo smatrati povoljnim u periodima nestašice kad su Zemljom hodali naši preci, lovci i sakupljači. Ako je to tačno, muškarci ne bi trebali da smatraju grudi ništa više erotičnim od bilo koje druge masne naslage na telu.
Druga teorija, ujedno i jedna od najpopularnijih, ima veze sa povezivanjem parova. Neurološke studije su pokazale da su žene pune takozvanog hormona sreće, oksitocina, koji učestvuje u povezivanju kad su bradavice majke stimulisane dojenjem ili seksualnim dodirom. Stoga se spekuliše da će muškarci koji posebnu pažnju obrate na ovo impresionirati svoju partnerku i biće verovatnije da će mu ona roditi decu.
Britanski antropolog Edvard Daton smatra da povezivanje ima svoju ulogu u ovoj priči. On ukazuje da su dojke evoluirale da podsećaju na zadnjicu. S obzirom da su naši preci imali seksualne odnose u životinjskoj pozi, poput primata, u nekom trenutku su prešli u misionarsku i ovaj trenutak u evolucionoj istoriji je bio veoma važan, jer je sa novom pozom došao i intenzivan očni kontakt, prenosi Blic.
Mnogo se spekuliše o dubokoj antropološkoj promeni koju je misionarska seksualna poza donela ljudskoj vrsti, posebno povezivanju koju je sigurno uzrokovala. Daton smatra da je jedan od nusproizvoda ove promene možda bila i ta da su se ženske grudi toliko povećale da liče na zadnjicu koja je nekad imala primarnu važnost.
Možda je najintrigantniji argument onaj evolucionog psihologa Frenka Marloua. Njegova “hipoteza stasalosti” govori o tome da su pune, podignute grude znak mladosti i stoga plodnosti. Naši preci su često hodali bez odeće na gornjem delu tela, što znači da su ženske grudi bile izložene. Pre nego što su počeli da se beleže podaci o rođenju, a možda čak i pre pojave jezika, nije bilo načina da se odredi starost odrasle ljudske osobe, osim vizuelnim psihološkim signalima.
Kako žene stare, njihove grudi podležu gravitaciji i opuštaju se. Stoga su dojke mogle postati siguran način da muškarci ugrubo znaju starost žene, pa makar i podsvesno. Tokom eona i hiljada generacija, ti muškarci sa unutrašnjom potrebom za seksom sa ženom koja ima mlađe grudi, u proseku bi imali veći reproduktivni uspeh, jer su se parili sa mlađim (ali odraslim) ženama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com