„Kuda večeras?“, danas je to problem čitave jedne generacije. Bilo bi do bljutavštine otrcano pisati o tome da pozadina postavljenog pitanja nije toliko zanimljiva.
Kuda ćemo večeras, drugim rečima – gde nestadoše sva dobra mesta za izlazak.
Evo gde su nestala. Izađete tako sa nekim vama dragim prijateljem i predložite neko mesto na kom biste mogli da opušteno posedite i provedete prijatno veče, a taj neko vam kaže: „Ma daj, to je rupa kakve nema. Stolovi su im flekavi, muzika iritirajuća, kelneri narkomani…“
Nađete se u čudu, jer mada vaš poznanik ne govori lepo o određenom mestu – idete upravo ka tom kafeu. Tamo čak sednete za veoma čist sto i usluže vas veoma ljubazni kelneri, a ni muzika ne bude loša. Tada shvatite suštinu – shvatite da ste gradska naivčina.
Danas važi jedno zlatno pravilo očuvanja kvaliteta. Dakle, kada se otkrije neko zgodno mesto, ne jurite odmah da rastrubite to po celom plemenu; naprotiv, informaciju ljubomorno čuvajte za sebe, a ostale lovce na zabavu upućujte u pogrešnom pravcu.
Loše je ako se jedno natprosečno mesto za uživanje pročuje na sve strane, jer mu onda kvalitet opada za sva vremena. Uskoro će se tamo pojaviti svakakva šuša, biće prepuno, prebučno, zagušljivo, sparno, tretiraće vas kao da ste niko i ništa, na piće ćete čekati po pola sata, a čovek pored vas guraće vas laktom u rebra dok se vi budete čudili kako mu je vilica baš toliko blizu vašeg lica.
Zato je bolje kuditi određeni lokal kako biste neko lepo mesto sačuvali samo za sebe i svoje prijatelje.
Maločas sam spomenuo da se radi o zlatnom pravilu, a to nije učinjeno bez razloga. Jer, ako nađete dobrog zubara, nikako ga ne preporučujte drugima, osim ako ne želite da posle satima visite u čekaonici. Zlatno pravilo, jednostavno kao dva i dva.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com