Umor, stres, neprijatnosti… Oči vam se sklapaju dok vam vaš pretpostavljeni tupi o finansijskom izveštaju koji treba da mu pripremite za sredu, nagoveštava da mu ona PowerPoint prezentacija koju vam je tražio za sutra treba zapravo za večeras, pošto je poslovnom partneru iznenada nešto iskrslo – baš za sutra.
Sa mukom savladavate pospanost i osećaj da se svaka njegova reč odbija o nevidljiv (ali vrlo moćan) neprobojni oklop oko vašeg mozga dok vam objašnjava koga sve i zašto treba da pozovete. Imena, brojevi, kontakti, telefoni, programi, jurcanje po gradu – sve se to sliva u vrtlog na koji kao šlag na tortu dolazi to što se, usled šefovog “ekspozea” prisećate da ste još i ženi, koja vam stalno zvoca kako nigde ne izlazite, obećali odlazak na “Travijatu” i posle toga na večeru. I sve to baš – sutra uveče.
Način da pobegnete iz ovoga samo je jedan: sve pada u vodu kada se, posle napornog radnog dana, najzad strovalite u krevet i potonete u carstvo snova. Nema više ni šefa, ni žene, ni njenih prijateljica, ni finansijskih izveštaja. Naravno, to nikada nije pre ponoći (treba uraditi hiljadu stvari, a kad vam se i desi da ‘pretekne’ vremena, daje se neki mnogo dobar film na televiziji, koji ne smete propustiti), a na posao krećete rano ujutro.
Scenario standardan, a glavna posledica isto toliko uobičajena: lepo je bili hiperaktivan, ali ni sami ne znate šta biste dali da dan traje malo više od 24 časa i da taj višak, razume se, provedete u horizontali.
Ako je tako, možda je vreme da razmislite da spakujete kofere i zaputite se u nemački gradić Vehtu, pošto bi vrlo lako moglo da se desi da je baš to, čak i doslovno, grad vaših snova.
U ovom gradu, smeštenom jugozapadno od Hamburga, već dve se godine sprovodi ogledni program po kojem, svakog dana posle ručka, službenici koji rade u državnoj administraciji imaju “fraj” – ne dugo, ali sasvim dovoljno da odu kući ili se pak zavale u udobnu kancelarijsku stolicu, tj. gde im se već sviđa i dremnu dvadesetak minuta!
Verovatno se pitate kome tričavih dvadeset minuta znači bilo šta u životu, ali vašu skepsu opovrgavaju rezultati. Predstavnik za odnose sa javnošću gradskog veća Frank Ketler (Frank Kaethler) kaže: “U početku, zaposleni su, što je i prirodno, bili sumnjičavi. No, ubrzo su postali srećniji, a počeli su da pokazuju i veću efektivnost” (pretpostavimo da je poslovično užurbanim Nemcima potonje, ipak, važnije od humanosti – no dobro).
Na ideju da otpočnu sa ovim projektom zvaničnici Vehte došli su zbog toga što su malobrojni službenici bili prosto zatrpani poslom, po principu “od jutra do sutra”, a u gradskom budžetu nije bilo mesta za zapošljavanje novih radnika.
Lokalna podružnica zdravstvenog osiguranja predložila je gradskoj upravi da problem reši programom “popodnevne dremke”. Da ovo nije neutemeljeno, pokazali su i rezultati istraživanja Instituta za proučavanje spavanja u Regensburgu, prema kojima 22% populacije u Nemačkoj voli da povremeno odspava tokom popodneva. Ipak, samo su se gradski oci Vehte pokazali dovoljno inovativnim da ovo uvedu i kao “radnu obavezu” u sklopu rasporeda dnevnih aktivnosti svojih zaposlenih.
Prvi čovek pomenutog instituta Jirgen Culaj (Juergen Zulley) zaključuje: “Nije baš uobičajeno strpati posao i spavanje u isti koš i sasvim je izvesno da većina kompanija na ovakve ideje gleda sa podsmehom, prezirom i sumnjom. Praksa, međutim, pokazuje da malo sna u toku radnog vremena može biti vrlo produktivno.”
Šta da vam kažemo – odštampajte ovaj članak i zalepite ga iznad vašeg omiljenog tajnog mesta za “hvatanje u letu” slobodnih minuta i kratkotrajne predahe u snenom stanju tokom radnog vremena. Ako ništa drugo – imaćete opravdanje ako vas jednog dana uhvate. A ako baš imate petlju, predložite svom pretpostavljenom revolucionaran način da se reši briga i poveća produktivnost svojih lenjih (tako on to vidi) saradnika. Sigurni smo da će vaše ideje naići na topao prijem i da će ih on prihvatiti sa razumevanjem, poletom i oduševljenjem!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com