Zašto se ponekad (a neki od nas i veoma često), kada treba da utonemo u san, osećamo kao da padamo s neba? Ovo je jedan od ugrađenih mehanizama kojim nas organizam vraća u stanje opreza; skoro bi se reklo da podseća na neku vrstu šale. Doduše, ta šala ponekad može da bude neslana; na primer, kada vam neka devojka priča kako je provela svoj dan, na predavanjima iz sociologije, a vi ste pospani, duša vam spava, ali svakako osećate i suptilne pokrete pored sebe, kao i zvukove. Mi se trudimo da mirujemo, ali naši mišići kao da trepere. Možda je to zbog toga što vas ona gura rukom u leđa kako biste ostali budni i saslušali njenu "zanimljivu" priču do kraja…
Lekari bi ovakvo stanje verovatno nazvali nekom vrstom kontrakcije, kada nervi deluju bez naredbe mozga, tako nekako, kao kada namigujemo bez nekog posebnog razloga. Ako takve kontrakcije postanu konstantne i iritirajuće, kaže se da postoji tik. Osećaj je pomalo čudan, ali dešava se da ova pojava dovoljno zaplaši decu da se ona drže na pristojnom rastojanju. A kada treba da se probudimo, ponekad nam se čini da naš organizam tačno zna da se probudi uvek u isto vreme. Izgleda da u mozgu imamo interni sat koji u medicini ima neko veoma dugačko ime. Taj sat reguliše spavanje, šetanje i telesnu temperaturu. Da bi nas probudio, on prvo pokreće porast telesne temperature. Bez njega nikada ne bismo imali redovan san, i po svemu sudeći, bili bismo poprilično zbunjeni.
A zašto se svakog jutra probudimo s krmeljivim očima? To je sasvim druga priča. Te simpatične loptice su produkt blage alergijske reakcije koja nastaje prilikom sna. Reakcije uzrokuju proteini koji se skupljaju na površini oka; za vreme spavanja oni se skupljaju i formiraju trunke u ćoškovima naših očiju. Kombinujte to s prašinom i normalnim izlučevinama oka, kao što su sluz i ulja, i dobićete svoju ličnu grudvicu. Nemojte se njome grudvati, posebno ne s damama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com