Šta nam se to dešava u periodu između 23 sata i sedam časova ujutro, osim što neki od nas uveliko hrču i borave u dalekoj zemlji snova? Neki bi rekli da se samo to i dešava. Ili bi rekli da se ne dešava puno toga. A zaboravlja se da je san ono što nas isceljuje, ono što nas smiruje, što nas oporavlja. San je ono što našem penisu obezbeđuje rekreaciju koju mu nismo pružili tokom dugog i napornog dana. San gasi naš organizam i razbuđuje naš mozak s ciljem da bude što vitalniji. Paradoks je to što jedno stanje neaktivne aktivnosti čini osnovu onoga što nazivamo spavanje.
Nauka proučava san relativno kratko, nekih 40 godina. Za to vreme naučnici su želeli da otkriju kako san funkcioniše i kako ga mogu definisati. Međutim, to je san za većinu nas – pun misterija i iznenađenja. A san nam je neophodan, dok nesanica uopšte nije. Ako ne stavi tačku na vašu doživotnu robiju, nesanica može zatamniti moć vašeg mozga i uspeh na poslu. Može zagorčati izveštaj vašeg lekara nakon kardiološkog pregleda, učiniti vas debljim i pripremiti vas za dijabetes. Doprineće da se više svađate sa svojom partnerkom, decom i kućnim ljubimcima. Nesanica je simptom koji prouzrokuje stres, depresiju, bol, sve navedeno i još gore od toga. Misli koje pri tom lutaju ne čine nam dobro. Umesto brojanja ovčica, ponekad je dobro brojati unazad. Kada se čini da ne možemo da ugasimo svoj mozak, ova varka nas može naterati da se koncentrišemo na nešto drugo osim na razularene misli. To možda jeste teško i dosadno, ali tako i treba da bude pošto je osnovna želja da se utone u san.
Dobar san ubija primitivnu zver u nama. Loš san i nesanica je razbuđuju, a jednom kada se nesanica pojavi, teško je zauzdati je. Stvar je manje više logična – prirodna potreba se odvija u suprotnom pravcu i postajemo manje čovečni.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com