Ako je tačno da svaki narod zaslužuje onakvu narodnu muziku kakvu ima – onda smo pukli. Bilo je vreme, učili smo to u školi, kada je naš, to jest moj narod, imao takve narodne pesme da ih je prepisivao čak i Gete. Danas, međutim, imamo samo hitove. Tako vam je to kad portiri na vratima Kolarčevog narodnog univerziteta budno paze na to da se neko ne bi slučajno uvukao bez karte na koncert klasične muzike, a sala zvrji prazna, kao da je upravo nastupila epidemija kolere. Kad uhvate nekog sirotog studenta, odmah zovu policiju, umesto da pozovu bolničare iz ludnice, jer danas samo retki ludaci slušaju klasiku.
Šta hoću da vam kažem – ako niste znali, celo naše muzikalno selo nagrnulo je u grad i sada logoruje u Makedonskoj ulici ispred Radio Beograda, čekajući trenutak da se portiru pridrema, pa da ščepa mikrofon i otpeva svoje.
Liče na Indijance iz vestern filmova dok su bili u onoj fazi da im belci poklanjaju razne đinđuve s kojima ne znaju šta da rade. Taj narod toliko je zapanjen činjenicom da kola krenu brže kada se nogom pritisne papučica gasa, da još ne može da se otrezni, nego pritiska li, pritiska.
Uz to, napune auto familijom, pa krenu da profuravaju drumovima i gaze. Gaze sve. Žene i deca ciče od sreće kad pater familias prestigne nekoga ili profura kroz crveno svetlo, a babe iz gepeka samo se krste i gledaju kako će se sve to završiti.
Vidite njihova zverski koncentrisana lica, vidite kako im od psovanja iskaču vratne žile i vidite kako odmah zamahuju pesnicom ako se slučajno ne slažete sa njima.
Nigde to nećete videti, nigde u svetu! Tamo ljudi jednostavno izmene posetnice, porazgovaraju o vremenu, rukuju se – drago nam je bilo – pa svako na svoju stranu. A ovde? Ne razdvajaju se dok jedan ne padne mrtav! To je pitanje časti!
Ne treba onda da se čudite kada vas sa radija kroz uši opali neki svež novovaroški glas; taj nedotupavni, škripavi, unjkavi glas kroz nos koji se danas često čuje na radio-talasima, estradi, televiziji, disko kućama i svim ostalim medijima masovnog zaglupljivanja. Lepo poželite da postanete neka vrsta unutrašnjeg emigranta. Ili samo snažno zapušite uši.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com