Nije svaka zaljubljenost put do ljubavi. Budući da je reč o stanju opijenosti i fascinacije, ono je osuđeno na kratkotrajnost.
Najvažnije je ono šta će se dogoditi kada se snovi rasprše i kada intenzitet strasti oslabi. Postoji li nešto drugo, dovoljno snažno i jako što nas može održati na okupu? Nešto što bi se najbolje moglo opisati kao u potpunosti nepredvidivo.
Bez obzira na karakter naše epohe, koja je, kako se obično kaže, srušila sve velike romantične mitove, ogolila ono što je najtajnovitije i najintimnije u partnerskim odnosima, ruinirala i banalizovala sam čin udvaranja i tabuizovala ljubav, muškarac sebi dopušta taj volšebni osećaj onda kada oseća da bi za neku ženu mogao da učini baš sve.
Bilo je perioda kada je „neuzvraćena ljubav“ bila stvar mode i trenda, neka vrsta romantično-patetičnog ordena koji kvalifikuje zaljubljenog muškarca i saopštava o njemu nešto uzvišeno i dostojanstveno, ali to što mi ne obznanjujemo svoja osećanja na sva zvona ne umanjuje njihovu vrednost. Zaljubljen muškarac može biti neobično tih ili neočekivano bučan, preterano spor ili izrazito hiperaktivan, odsutan ili napadan, ali nikada ravnodušan ili opušten. Baš u tom trenutku nedostaje nam deo da bismo bili celina.
Zaljubljenost je iščekivanje, vrebanje prave prilike, čvrst scenario koji se pretvara u potpunu neizvesnost, izazov koji prija. Količina „ludosti“ koja će je pratiti, koja će biti njen sastavni deo, zavisi od svakog od nas ponaosob. Verovatno se zato one najupečatljivije među njima nikada ne zaboravljaju. Po svim svojim osobinama zaljubljenost je jedno drugačije stanje. Obojeno je pritiskom i adrenalinom, brzinom posebne vrste.
Bitno je samo da se zaljubljenost izbavi iz zamki sadašnjosti, koja dopušta sveopštu dostupnost i ogoljenost.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com