Većina muškaraca će se složiti s tim da zapravo nema ničeg lošeg u tome da se priđe nekoj devojci koja privlači našu pažnju. Žene takođe nemaju ništa protiv ovakvog pristupa, s tim što one unose određene amandmane i tvrde da taj prilazak treba da bude razrađen do detalja. Iz njihove vizure, sve je u redu ako smo mi: opušteni, prirodni, duhoviti i pristojni. Ono što dame mahom zaboravljaju (ili slučajno smetnu s uma) jeste činjenica da se većina pripadnika jačeg pola ustručava da to učini iz straha od toga da će biti grubo odbijeni, a svako ko je to jednom iskusio zna kakav je osećaj u ustima posle odbijanja – ono ne može da bude prijatno čak ni kada je izrečeno na najkulturniji mogući način.
Onda se žene žale da im muškarci ne prilaze u dovoljnoj meri ili se žale na to da su nam taktike mahom loše. Ne treba svu krivicu svaljivati na žene, nisu ni one toliko zahtevne, ali postoje neke stvari preko kojih jednostavno neće da pređu. Nedostatak hrabrosti je svakako prva od njih. Šta vas sprečava da joj priđete? Zar je tako teško preći tih pet metara – a ponekad i manje – koliko vas deli od nje? Zaboravite sve ono što vam je majka govorila. Većina žena takvo ponašanje uopšte ne smatra nedoličnim i nema nijednog razloga da bar ne pokušate nešto da izvedete. Ako ste se mimoišli s njom na ulici, i ona vam se tom prilikom svidela, i uzvratila vam pogled, nemojte sebi govoriti da niste imali vremena da reagujete. Nađite ga. Vratite se, ali se trudite da joj ne prilazite s leđa kako je ne biste uplašili i na taj način upropastili svoj iskren pokušaj da je upoznate.
Dovoljno je da se zapitamo da li bi nama prijalo da nas neko "zaskače" s leđa. Teško da bi odgovor bio potvrdan. Treba joj se obratiti tek kada se nađete tik pored nje. Tom prilikom zastanite (uz obavezan osmeh), ali nipošto se ne naginjite prema njoj i nemojte je pratiti ako počne da se udaljava od vas.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com