Gubitak motivacije, osećaj dosade, zlovoljnost, razdražljivost, pad libida, poremećen san i nedostatak apetita najčešći su simptomi privremenog ili hroničnog umora. Ukoliko umor nije prouzrokovan preteranom aktivnošću ili neprospavanom noći, a simptomi potraju danima, obavezno se treba konsultovati sa lekarom. Moguće je da je umor prouzrokovan nekim poremećajem koji se godinama neopaženo razvijao. Da bi se utvrdio uzrok, neophodno je izvršiti detaljan pregled i analizu krvi.
Ukoliko analize ne pokažu nikakav konkretan uzrok, moguće je da je u pitanju hroničan umor. To je stanje kada se neko stalno oseća iscrpljeno. Takva vrsta umora, koji se razvija i traje najmanje pola godine, ne može da se izleči odmorom, niti smanjenjem dnevne aktivnosti čak i do 50 odsto. Hroničan umor je često praćen blago povišenom temperaturom, bolovima u mišićima, hroničnom gušoboljom ili migrenama otpornim na lekove protiv upala i bolova. Iskustvo pokazuje da i način života može prouzrokovati umor. Život u velikom gradu i stres takođe su faktori hroničnog umora.
Hroničan umor je ponekad odraz dubokog nezadovoljstva. U tom slučaju, potpuno je beskorisno i glupo gutati velike količine vitamina. Umesto toga, treba se pogledati u ogledalo i zapitati šta u vašem životu ne valja. Kada to budete shvatili, pokušajte da promenite ono što možete.
Dok tražite uzorke hroničnog umora, imajte na umu da hrana bogata mastima takođe može izazvati zamor od kojeg ste jedva uspeli da se spasete unošenjem promene u svoj život. Umor, kao najrasprostranjenija „bolest“ savremenog doba, od koje pati više od pola planete, može biti pobeđen, i to tako da bude sveden na minimalne mere koje mogu biti kontrolisane relaksacijom i dobrim odmorom od dnevnih obaveza.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com