Tehnološka revolucija u drugoj polovini 20. veka, želeli mi to da priznamo ili ne, neminovno je uslovila i niz promena u sportu – u organizaciji, infrastrukturi, takmičenju, međuljudskim odnosima… Novac se postepeno uvukao u sve pore ove, verovalo se dotle, isključivo humane aktivnosti. Biznis je tako i u sportu postao sam sebi cilj.
Treneri su postali „stručnjaci“; iz fudbala su nestali bekovi, halfovi, krila, a pojavili su se „zadnji spoljni“ ili „srednji“, pa „bočni“ igrači. Slobodni udarci postali su „prekidi“. Tako je i od igre i taktike postalo značajnije „imati atmosferu“, „imati ambijent“, pozitivan po mogućnosti, a na konferencijama za štampu isticano je kako igrači „imaju karakter“. Jedna stvar se ipak nije promenila – karantin pred utakmicu.
Veliki treneri uvek više vole da imaju sportiste koji su već uplovili u bračnu luku nego one koji se „zabavljaju“. Oženjene je lakše kontrolisati; uspostavi se i saradnja sa suprugom i sa porodicom; problemi se lakše prevazilaze. S druge strane, velike ljubavi stvaraju i velike probleme. Emocije su brze i snažne; smenjuju se sreća i bol, a rastanci i na najkraće vreme mogu da imaju teške posledice. Nije retka situacija da sportisti napuste sve zbog „ljubavnih problema“.
Treneri tvrde da seks uoči utakmice, na dan ili dva, loše utiče na spremnost sportiste. Oni treneri koji su velike pristalice karantina pred važne mečeve umeju čak i da obilaze svoje igrače po sobama kako bi proverili da li je sve pod kontrolom. Dok je primaran sportski duh i priprema za meč, nijedan ozbiljan sportista neće uploviti u avanturu, ma kakvi izazovi bili. Međutim, kada se meč završi… E, to već nema veze sa porazom niti pobedom. Biti šampion je u redu, ali kriviti čitav tim da je izgubio zbog seksualne angažovanosti koja je potisnula sportski duh jeste nešto sasvim drugo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com