Nove ideje su ono što čini da se ne osećamo demoralisano. Dokle god one postoje, svesni smo činjenice da smo živi, da postojimo i da možemo da idemo dalje; da smo spremni da nastavimo trku s nekom novom energijom. Ali ta trka nije takmičenje samo sa drugima, to je takmičenje i sa samim sobom.
Uporni preživljavaju, oni koji mogu mnogo da rade i koji rade sve dok se mora.
Ko postavlja ciljeve i granice? Najčešće ih postavljamo sami sebi. Malo ko dozvoljava da drugi u prevelikoj meri budu ti koji primarno odlučuju. Ono što je uvek na ceni jeste spremnost i otvorenost za nove ideje – i svoje i tuđe.
Sukobi mišljenja su tom prilikom sasvim normalna stvar. Uvek postoje oni koji na neki manje ili više otvoren način pokušavaju da ospore naša prava, talenat ili sposobnosti. Ali, ako mi imamo jasnu ideju o tome šta treba da radimo, sve te priče pre ili kasnije pretvaraju se samo u „lajanje na prazno“. U krajnjem slučaju, nije nemoguće učiniti da nam najstrastveniji protivnici zbog protoka dobrih ideja koje posedujemo postanu sjajni saradnici i saborci. Ne treba imati predrasude prema bilo kome; otvorenost za nove susrete i dogovore neophodna je svakome od nas.
Otvorenost – da, ali to ne znači da treba po automatizmu biti i previše popustljiv. U takvoj situaciji može previše da se požuri s odlukama koje neće biti dobre. U toj žurbi može svašta da se zagubi – novac, dokumenti, zdrav razum.
Vatrenost temperamenta koji iznosi novu, svežu ideju treba obuzdati kako bi ideja mogla da se pokaže u svom najboljem svetlu. A ukoliko naiđemo na nekoga ko nam se učini dominantnijim, poslednja stvar koju treba uraditi jeste odustajanje. Unutrašnju blokadu zbog straha od neuspeha treba odbaciti momentalno jer bi u suprotnom moglo da se dogodi da nas taj strah u potpunosti parališe.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com