Zagrizite metak, a ne nokte. Ugušite strah, a ne ambiciju. Izgubite tikove, a ne sebe. Kada su u pitanju loše navike, koje svi u većoj ili manjoj meri imamo, govorimo o frontu koji je stalno otvoren i na kome se neprekidno vode borbe. Svakome je jasno da je nulta tolerancija jedini mogući i ispravan način da se otarasimo loših navika. Šta to znači? To znači da nema popuštanja sebi. Svrab koji osećamo mora da se počeše, i to momentalno. Umesto da se bacite na grickanje noktiju ili zanoktica (najčešća nervozna navika), oslonite se na vodu kao svoje tajno oružje. Popijte litar ako treba, blagotvorno delovanje je zagarantovano.
Sve naše loše navike (koje uglavnom stičemo tokom godina) posledica su jednog starog neprijatelja koji nas vreba sa raznih strana i u različitim oblicima, a ime mu je strah. Da bismo ga pobedili, potrebno je da se s njim sprijateljimo. To ćemo uspeti samo ako pohvatamo konce svojim živcima. A da bismo to postigli, potrebno je da imamo živce kao konopce. To se vežba, niko se s tim nije rodio, naravno. Nervoza je nešto što se ne može izbeći u savremenom svetu. Ili možda mi samo volimo da verujemo da je to tekovina savremenog sveta? Ko garantuje da pećinski ljudi nisu osećali isto to, samo nisu imali ni vremena ni načina da se nervozom bave? Problem se javlja kada o nervozi i strahu previše razmišljamo, odnosno ako se uporno trudimo da ih ignorišemo. Oba načina su pogrešna.
Ako smo već svesni nekog svog straha, a činjenica da se, na primer, bacamo na grickanje noktiju jasno potvrđuje tu svest, najbolje bi bilo da se sa strahom nosimo. Kao kada su fudbaleri svesni svog tela pred izlazak na neku važnu utakmicu ili glumci pre izlaska na scenu prilikom premijernog izvođenja predstave. Ono što osećamo kao nemir, neprijatnost, nervozu ili strah zapravo treba da bude posmatrano kao prava doza anksioznosti koja je potrebna da bismo je, kako vreme protiče, pretvorili u uzbuđenje, moć i pobedu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com