Elon Musk jedan je od najzanimljivijih likova u Silicilionskoj dolini, a mediji obožavaju obje njegove kompanije. Naime, i Tesla Motors i SpaceX spadaju u kategoriju onih kompanija koje privlače medije, a njihova vrednost i dalje raste jer bi u budućnosti mogle u potpunosti da transformišu transportnu industriju. Danas je „težak“ 16,6 milijardi dolara i dok kod nekih drugih možemo govoriti o uspehu koji se dogodio preko noći, Elon Musk nije jedan od njih, piše Time. Ovo je njegovih osam inovativnih poteza koje je povukao pre nego je postao milijarder.
Stvorio je i prodao svoju video igru kad je imao samo 12 godina
Radilo se o svemirskoj pucačini „Blastar“. Elona su odmalena zanimali računari, a počeo je da programira sa samo devet godina. Uglavnom, 1984. je u BASIC-u stvorio video igru čiji je izvorni kod prodao za 500 dolara i to je bio njegov prvi poslovni potez. Nakon što je 1988. napustio Južnu Afriku, Musk je radio gomilu bezveznih poslova u Kanadi. Prema biografiji, Musk je radio na farmi svog rođaka, a u Vankuveru je naučio da koristi motornu pilu.
Nakon poseta zavodu za zapošljavanje, tražio je najbolje plaćeni posao, a radilo se o čišćenju kotla u jednoj pilani. Radilo se o 18 dolara po satu, ali i groznom i napornom poslu koji je uključivao nošenje zaštitnog odela, puzanje i zavlačenje u uske prostore i lopatanje otpada na izuzetno visokim temperaturama.
https://www.youtube.com/watch?v=gg23Y9Ua4qE
Vešto je iskoristio stažiranje u banci
Nakon što se sa bratom Kimbalom vratio u Kanadu, braća su počela da proučavaju preduzetnike sa kojima su želeli da se upoznaju i telefonski ih zivkati, pozivali su ih na ručak. I dok bi neki na ove neželjene pozive reagovali negativno, Musk je imao sreću i stupio u kontakt sa Piterom Nikolsonom iz Bank of Nova Scotia koji je bio impresioniran njegovom inicijativom. Kada ih je upoznao, Nikolson je bio toliko oduševljen Muskom da mu je postao mentor i ponudio letnje stažiranje u banci za 14 dolara po satu.
Tokom pohađanja Univerziteta u Ontariju, Musk je imao unosan posao sa strane. Prodavao je delove i sastavljene računare, a „ured“ je imao u studentskoj sobi. Sastavljao je konfiguracije kolegama sa faksa.
„Ako njihovi računari nisu radili ili su imali virus, popravljao bih ih. Znao sam da rešim svaki problem“, opisao je svoja iskustva.
Stanarinu je plaćao tako što je svoju kuću pretvorio u klub
Nakon što se 1992. prebacio na Univerzitet u Pensilvaniji, Musk je kvalitetno iskoristio svoje preduzetničke instinkte. Sa prijateljem se uselio u kuću bratstva. Tokom nedelje bi učili, ali tokom vikenda bi kuća postajala klub. Preciznije, točionica alkohola. Prekrili bi prozore vrećama za smeća, a Musk koji nikada nije bio veliki alkoholičar, ostajao bi trezan kako bi stvari držao pod kontrolom. Održavao bi žurke i naplaćivao ulaz.
„Tako sam plaćao studiranje. U jednoj noći bih zaradio dovoljno za mesečnu stanarinu“, rekao je Musk.
Napustio faks i započeo sopstveni startup
Iako je pred njim bila sjajna akademska budućnost, Musk je odustao od daljnjeg studiranja i zaključio da se veća zarada krije u internetu. Ispisao se sa faksa i 1995. s bratom pokrenuo kompaniju Zip2. Kako bi započeli biznis, on i njegov brat iskoristili su 28 hiljada dolara sa očevog računa.
Milioner je postao četiri godine kasnije
On i njegov brat 1999. prodali su Zip2 kompaniji Compaq, koja je bila vodeći proizvođač PC sistema, sve dok ih 2002. nije preuzeo HP. Radilo se o iznosu od 307 milijuna dolara, a Muskovi su na račun spremili 22 milijuna dolara.
A onda je počeo pametno da ulaže
Nedugo nakon prodaje Zip2, Musk je investirao sopstvenih 12 milijuna dolara i postao jedan od osnivača X.coma koji je zamišljen kao budućnost internetskog bankarstva. X.com se spojio sa suparničkim Confinityjem i dve kompanije pretvorile su se u novu koja je nosila naziv PayPal. Kao većinski deoničar, Musk je nakon mnogo navlačenja maknut sa mesta izvršnog direktora, a PayPal je 2002. prihvatio ponudu eBaya, iako se Musk tome protivio. Radilo se o iznosu od 1,5 milijardi, a Musk je postao bogatiji za 180 miliona dolara.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com