Kvalitet zrelosti ne zavisi samo od godina već i od emocionalne zrelosti koju prati odgovornost. Ona usmerava mladu osobu na obaveze koje se od nje očekuju u jednom određenom uzrastu, a njihovo ispunjenje ima za posledicu sticanje iskustava važnih za čitav proces odrastanja jer iz njih izrasta dugotrajno osećanje zadovoljstva, osećanje mira, samopouzdanja, samopoštovanja… Za razliku od zrelih, oni koji to nisu nemaju razrešen problem zavisnosti.
Pošto ne vrednuju sopstvena iskustva, takvi mladi nemaju ni osećaj samostalnosti ni doživljaj sopstvenih vrednosti. Ne funkcionišu u skladu s realnim dnevnim obavezama, već beže u svet mašte, koja je u osnovi detinjasta. Prekidaju odnose sa školom, ulaze u konflikte s roditeljima… Kako im svet fantazija u koji često beže s vremenom postaje dosadan, traže drugačije, često i nelegalne, stimulanse.
U skladu s ukupnom zrelošću, afektivni život postaje umereniji, pravi se realniji izbor ljubavnih partnera – ne više samo zarad lepih plavih očiju i ludog provoda već i zbog opšteg sklada naravi i interesovanja, razumevanja. Zrela mlada osoba teži ka neprolaznim duhovnim vrednostima kao što su istina, dobrota, moralnost, vera, saosećanje s drugima…
Proces odrastanja i sazrevanja traje čitavog života i nadograđuje se raznolikim novim životnim iskustvima. Nažalost, znatan broj ljudi čitavog života ostaje nedovoljno zreo, u stalnom neskladu sa sobom i drugima. Da ironija bude veća, neretko se dešava da i dete, a pogotovu adolescent, u svom ponašanju i načinu reagovanja bude zrelije od svog nezrelog roditelja. Takve osobe se često veštije snalaze u životu, ranije nalaze poslove, osnivaju porodice, uklapaju se u sredinu uspešnije od onih koji su dugo štićeni i paženi, ali i kontrolisani u roditeljskom gnezdu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com