Ako se složimo s tim da postoje delovi našeg tela koje sami prosto obožavamo i na koje smo veoma ponosni, prilično je nejasno zbog čega im, kada je zdravlje u pitanju, ne posvećujemo dovoljno pažnje. Reč je o delu našeg tela koji nekada razmišlja sam od sebe a o kojem ne volimo da govorimo – o poseti lekaru da i ne razmišljamo. Dok žene imaju kompletnu granu medicine posvećenu zdravlju svojih intimnih delova, većina muškaraca teško da bi ikada posetila lekarsku ordinaciju da ne mora. Rezultat? Često ume da bude porazan.
Kada je reč o samom nošenju naše "opreme od neprocenjive vrednosti", stvari koja nam je neophodna za produžetak vrste, mi smo praktično bez ikakvog znanja. Dobro, nismo baš bez ikakvog znanja, ali se stiče utisak da žene zaista mnogo više vode računa o sebi kada su posete lekaru u pitanju. Da li je potrebna agresivna medijska kampanja da bi se jači pol poslao na rutinski pregled? Sama činjenica da se nešto tog tipa mora podsticati sa strane nije dobra. Razlozi za to su mnogi. Toliko toga što može dam se dogodi s "vršnjakom" i njegovim pratećim spoljašnjim i unutrašnjim "drugarima". Ono najbenignije manifestuje se kao svrab, infekcija ili osip, a najstrašnije je ono čega bi svi trebalo, ako ne da se plašimo, onda barem da ga budemo u punoj meri svesni – kancer.
Ukoliko spadate u grupu muškaraca koja nije sklona da obraća pažnju na to, vreme je da se opametite. Rizik nije nimalo mali. Posledice neobaveštenosti i nebrige po sistemu "ma, neće se to meni desiti" nikad nisu dobre, bez obzira na to da li je u pitanju bolest, sterilitet ili ono najgore što ovom prilikom nećemo ni da spominjemo. S malo više brige o sebi možemo da se oslobodimo dela tereta sa svojih leđa. Nije potrebno da se nešto konkretno dogodi da bismo se trgnuli. Stara krilatica da je bolje sprečiti nego lečiti nije izmišljena ni slučajno ni bez razloga.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com