Muška opsesija telom kreće se od blagog nerviranja do ozbiljnih poremećaja. Poslednjih godina prilično je porastao broj onih koji su zaslepljeni idejom da im telo bude savršeno. A šta je s onom pričom da je najvažnije shvatiti da nije neophodno fenomenalno izgledati, nego fenomenalno se osećati? Izgleda da savremenim muškarcima to više nije dovoljno. Kako bi i bilo kada smo sa svih strana bombardovani predstavama savršeno oblikovanih tela? Šta nam onda preostaje? Reklo bi se da je jedino rešenje napad na tu savršenu sliku koja se u društvu plasira.
Izjednačavanje muškaraca i žena podrazumeva brisanje stava prema ženi kao objektu, ali se kao rezultat isti problem pojavljuje u muškoj sferi. Nekada smo mi od njih tražili da savršeno izgledaju, sada one to isto traže od nas. Ono što je u čitavoj priči najvažnije jeste to da dobro procenite sebe i da samostalno odlučite u šta ćete dalje ulagati i šta je ono za šta se zaista vredi žrtvovati. Ne treba da se osuđuje niko ko želi bolju verziju sebe, važno je samo da se ne pređu prihvatljive granice. Svako se s ovakvim poteškoćama, koje se primarno tiču fizičkog izgleda, suočava na sebi svojstven način. Idealnog recepta jednostavno nema. A ne možemo svi da budemo Adonis (polučovek – polubog koji je smatran za uzor muške telesne lepote).
A kad već spomenusmo Adonisa, on je prema predstavi renesansnog umetnika Ticijana prikazan sasvim drugačije od onoga što se danas smatra idealom. Prikazan je kao puniji i van forme. Možda ova slika najbolje pokazuje dramatične društvene promene tokom vekova – promene koje upućuju na nestalnost ideala savršenog muškog tela. Danas bi se ipak moralo reći da je taj ideal poprimio svoje najekstremnije oblike.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com