Prilikom igre zavođenja muškarci znaju da se prse i šepure, što prati niz teatralnih gestova. Igraju se čašom ili upaljačem, isturaju bradu dok cigaretu nehajno drže u ustima i razmeću se novcem i rečima. Jaka vilica i razvijeni mišići samo su neki od signala kojima pokazujemo svoje testosteronske resurse. S druge strane, žene se smeškaju, trepću, ovlaš rukom dodiruju bradu i nakratko nas posmatraju. Sve te signale možemo nazvati stanjem pripravnosti jer prethode okidaču za ljubav ili bar fizičkom kontaktu. Od dodirivanja sebe samog/same postepeno se prelazi na tuđi teren. Kada se nemirni prsti u igri upaljačem susretnu na sredini stola, izvesnije je da se igra odvija u pravom smeru.
Zavođenje je specifičan oblik ljudske interakcije kojim se izražava seksualna ili romantična zainteresovanost. Ono može da preraste u udvaranje i označi početak duže veze, ali može da bude i uvertira u neobavezan seksualni susret. U igri zavođenja prisutan je najčistiji demokratski princip jer je odnos dveju strana potpuno ravnopravan. Fizički signali ukazuju na to da niko od njih ne želi da dominira, ali ni da pobegne. Svaka od ovih poruka je koristan putokaz pred uplovljavanje u trusnu govornu fazu. S koje god strane da mu priđemo, kulturne ili biološke, zavođenje je neizbežan segment ljudskog postojanja. Ono je sastavni deo komunikacije uopšte. Zavođenje počiva na čovekovoj dubokoj potrebi za vezivanjem.
To je igra u kojoj je sve moguće: i da i ne, možda i nikad. Za taj ples, čijim koracima nas uči život, znalo se od davnina. A kad je reč o nameri, stvari su prilično jasne – ogromna većina vrlo dobro zna šta, kako i zašto to radi. Jedino čega se treba čuvati jeste čitanje verbalnih i neverbalnih poruka. Ishitrenost u zaključcima može vas gurnuti u nezgodnu (da ne kažemo blamirajuću) situaciju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com