Žene znaju za izreku "Izbirač naiđe na otirač", ali je većina njih shvata kao deo narodne baštine koji ne mora da se tiče njihove svakodnevice. Pored toga, izborile su se i za emancipaciju u svakom pogledu, te tako danas živimo u vremenu kada muškarac samo misli da je on taj koji vodi igru i bira, dok stvarnost u potpunosti demantuje tu činjenicu. Nijedna veza ne može da se dogodi ako ona to ne odobri. Zbog toga se muškarci danas nalaze na stalnoj proceni. Bodovi se skupljaju na različitim terenima, ne zna se kako se dele glasovi, možda po evrovizijskom modelu od jedan do dvanaest, bez brojeva devet i jedanaest.
Kategorije u kojima se takmičimo pred ženskim žirijem, kao što rekosmo, brojne su. Cene se duhovitost, izgled, pamet, pouzdanost i samopouzdanje, čvrstina karaktera, lepi maniri, higijena, debljina novčanika, procenjuje se čak i naša prošlost – uz procenu naših šansi u budućnosti (u smislu karijere, privrženosti porodici, vernosti i sl.). Ko nema ništa od navedenog, ne treba ni da se nada. On neće primiti nijedan ženski "tajni signal" jer žene u svakoj prilici znaju koga, zašto, pod kojim uslovima i kako biraju. Negde u tom ključu zapravo se i formira hijerarhijska lestvica na kojoj prednjače oni poželjni.
Da li smo ikada živeli u vremenu gde smo mi bili ti koji biraju ili nam se samo na prvi pogled činilo da je tako? Da li su stereotipi učinili svoje pa se pod frazom "jači pol" plasirala neistina da smo mi ti koji biraju? Čini se da fizička snaga i želja za dominacijom u odnosima (i u životu), tako svojstvena muškarcima, postoji u jednakoj meri i kod žena – i ne samo to – one su našle lukaviji način da željeno sprovedu u delo. Dok mi verujemo u jedno, u ono što "jači pol" kao floskula obećava, u stvarnosti je "nežniji pol" taj koji kolo vodi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com