Da li ste nekada bili pod snažnim uticajem onoga što ste videli na TV-u? Ja jesam, a s tim sam počeo veoma rano. Svojevremeno su na državnoj televiziji reprizirali istorijsku seriju „Ja Klaudije“. Tada sam se setio svoje male opsesije iz školskog perioda.
U tom serijalu koji govori o spletkama iz perioda Rimskog carstva postojao je lik ljubazne žene koja je igrala Liviju, čuvenu trovačicu iz carske porodice. Koliko je toj ženi išlo trovanje od ruke – to je nešto neopisivo. Bio sam se zabrinuo za ceo muški rod. Čim bi se pojavio lik koji je iole čestit, znao sam da će taj, pre ili kasnije, dobiti za desert ono što mu pripada.
Jednom je tako nekog nesrećnika otrovala kolačem. Baš u trenutku kada se to dogodilo na ekranu, moja devojka, našavši neke kolače, onako uzgred upita: „Hoćeš li malo da probaš?“ Uhvatila me panika.
Zašto me baš sad to pita? Zašto baš dok traje serija? Odbijem ja tu ponudu, kažem joj: „Neka, uzmi ti.“ Međutim, ona neće. Kaže, nije joj nešto u redu sa želucem. U redu, nije ni meni.
Nisam ni taknuo kolač. Neću da se izlažem opasnosti. Nije da imam neke dokaze protiv nje ili nešto slično. Naprotiv, ona mi se čini u redu, bar koliko to žene mogu biti, ali tako je mislio svaki Livijin muž, pa je završio nekoliko metara ispod zemlje.
Nekoliko dana jeo sam maltene samo korenje. A onda je, srećom, trovačica Livija umrla u seriji i zatrovana atmosfera u kući se ublažila.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com